Трећи део приче можете прочитати овде:
JЕДАН JЕ МАРКО (КРАЉЕВИЋ). Трећи део: КОЈ’ СИ САД ПА ТИ?
- Живо ме занима следеће: ови Ваши гиганти, колоси, дивови – када испруже руке увис, изнад главе, тамо горе – високо, високо – осећаjу ли тада под своjим прстима нешто мекано, топло и нежно? – „зачкиљио“ Ера на једно око (како би својим речима придао посебан значај) и сложио блажени осмех среће (баш као када човек после дуготрајног уздржавања “пусти ветар” у препуном аутобусу градског превоза). Решио лукаво да их мало „мрчи“ (односно, народски речено – да их подвргне мрчењу), пре него што им зада завршни ударац…
- Како да не, осећаjу увек нешто приjатно и нешто мекано, баш као памук! – каже одушевљени Американац, док у глави врти фрагменте из филма “Прохуjало са вихором”: облаци, небо, сунце у очима, вариjанта “сутра jе нови дан”…
- Jесте, jесте, баш тако: напипаjу увек нешто сочно и нешто баршунасто, баш као наjфиниjа свила! – поетски каже Енглез, благо затвара очи и готово да осећа ветар у коси док кроз облаке лети изнад Ла Манша …
- Тако jе и никако другачиjе: баш то опипаваjу под прстима – тамо горе, високо на небесима … – ноншалантно добацуjе Француз и швалерски намигуjе своjим саиграчима, док у мислима грли тек процвалу Катрин Денев и jасно види како заjедно лебде на облацима нежним, облацима белим…
Финални део приче:
ЈЕДАН ЈЕ МАРКО (КРАЉЕВИЋ). Пети део: ПРОБОШЋУ ТЕ НА КРАЈУ БАЛАДЕ
Добродошли у чудесни свет Сибирског Сокола!
Балканска душа у срцу Сибира:
https://www.youtube.com/watch?v=4cqmWyP2SGQ