Други део приче можете прочитати овде:
JЕДАН JЕ МАРКО (КРАЉЕВИЋ). Други део: ЈУНАЧЕЊЕ
Прилази им он полако и учтиво се обраћа:
“Извините, господо, што Вас прекидам. Чуо сам Ваш разговор сасвим случаjно, онако у пролазу, па бих желео нешто да Вас питам. Наравно, ако ми дозволите…” – учтив био Ера, писмен човек, образован. Завршио светски признате и веома цењене “високе школе” у Београду, у матичноj земљи Србиjи.
Инжењер-човек, ниjе то тамо неки неотесани буздован или (далеко било) чистокрвни гологузан. Био спреман за велике изазове и велика дела, увек у стилу “кадар бити стићи и утећи, и на страшном месту постоjати” (како то опет каже велики Владика Његош); укратко – био човек “шмекерица”!
Погледаше га онако “из далека” и некако “с’ висока” разиграни светски играчи, погледаше га у фазону “коj’ си сад па ти?”, али ипак узвратише „непознатом коњанику“ хладном добродошлицом и пребацише некако невољно „лоптицу преко мреже“ (у стилу – хаjде мало нека je пипне и он, мученик!):
- Наравно, господине, само изволите… било би лепо да нам се прво представите… – надмено произноси Американац…
- Свакако. Jа сам Ера и долазим из омалене, али честите земље Србиjе. Рођен сам у самом срцу Србиjе: село се зове Мрчаjевци, па су ме због тога другари на факултету прозвали Мрчо. Али, то сада ниjе важно. Хтедох нешто друго да Вас приупитам: наиме, допала ми се ова Ваша тема о високим људима, па рекох да се мало укључим у разговор… – распричао се Ера у стилу “широк осмех и златан зуб”; било jе приjатно што су му дали прилику за “минуту славе” и одмах jе преузео улогу “Циганин сам, ал’ наjлепши”…
- Само напред, у уво смо се претворили… – театрално каже Енглез…
- Тако jе, да Вас чуjемо… – додаjе учтиви Француз и потврдно клима главом…
Шта им jе и како им jе наш Ера рекао,
како jе и шта jе даље било –
остаjе да видимо у наставку ове приче:
JЕДАН JЕ МАРКО (КРАЉЕВИЋ). Четврти део: МРЧЕЊЕ
Добродошли у чудесни свет Сибирског Сокола!
Балканска душа у срцу Сибира:
https://www.youtube.com/watch?v=LVFMjbHqN_8