Текст на руском можете прочитати овде:
Третьяковская галерея. Часть первая: семья Третьяковых
Текст на енглеском можете прочитати овде:
The Tretyakov Gallery. Part one: The Tretyakov family
Трговачка породица Третјаков води порекло из града Малоjарославец (у области Калуга). Генерације Третјакових успешно су шириле трговинску делатност и увећавале капитал. Посебно успешан био jе Михаил Захарович Третјаков (1801–1850), а то му jе између осталог омогућио успешан и срећно склопљен брак са Александром Даниловном Борисовом (1812–1899). У децембру 1832. године рођен je њихов први син, будући оснивач чувене уметничке галерије – Павел Михајлович Третјаков.
Након њега родио се други син Сергеј (1834–1892), а потом још петоро деце.
Године 1850. умро je Михаил Захарович Третјаков. Након његове смрти, сва покретна и непокретна имовина оcтала је у наследство двојици синова, Павлу и Сергеју, који су успешно наставили очев посао са трговином.
Млађи од браће Третjаков – Сергеј, био је два пута ожењен. Године 1856. одржало се његово венчање с Елизабетом Сергејевном Мазурином (1837–1860). Срећан брак није дуго трајао: његова супруга, успевши да подари мужу наследника Николаja (1857-1896), умрла је 1860. током другог порођаjа.
1868. године Сергеј Михајлович склопио је своj други брак са Еленом Андреjевном Матвеjевом.
Старији од браће Третjаков – Павел, дуго се није женио. Тек у августу 1865. године одржало се његово венчање са Вером Николајевном Мамонтовом (1844–1899). Био је то почетак дугог и срећног породичног живота.
Павел Михајлович и Вера Николајевна били су суптилни људи, са изразитим осећајем за природу, уметност, музику. Њихова деца су одрасла у потпуно истом духу. Третjакови су волели да путују (са и без деце) у својoj земљи, али и у иностранству.
Обезбедивши финансијску стабилност и сигурност своjоj породици, веровао је да новац треба да служи много бољој сврси него што jе то jедноставно трошење зарад свакодневних потреба:
„Моја основна идеја (jош од малих ногу) била је да зарађени новац треба да се врати друштву (људима) кроз разноразне корисне институције; ова мисао ме никада није напуштала, током читавог живота. А материjална сигурност треба да буде таква (и толико велика) да човеку не дозволи сасвим лагодан живот, без икаквог рада.“
Сам Павел Михајлович радио је веома напорно и имао је врло мало слободног времена. Комерцијални и индустријски послови заузимали су већину његовог времена, а све остало било је посвећено његовом вољеном “чеду” – галерији (за обилазак изложби, за сусрете са уметницима, за грађевинске радове у галерији, за поставлање слика и других уметничких експоната, за састављање каталога и т. д.).
Павел Михајлович је у животу учинио много добрих дела и био је члан разних друштава – уметничких, добротворних, комерцијалних. Било је ту, наравно, и многоброjних добротворних акција. По његовој вољи (а после негове смрти) обезбеђене су и издвојене велике суме новца неопходне за одржавање галерије, затим за разне стипендије и т. д.
П. М. Третjаков је умро у децембру 1898. После само 3 месеца, умрла је и његова супруга Вера Николајевна.
Наставак №2 можете прочитати овде:
Државна галериja Третjаков. Други део: Главна зграда галерије
Добродошли у чудесни свет Сибирског Сокола:
Балканска душа у срцу Сибира!