Државна галерија Третjаков. Први део: Породица Третjаков

Текст на руском можете прочитати овде:

Третьяковская галерея. Часть первая: семья Третьяковых

Текст на енглеском можете прочитати овде:

The Tretyakov Gallery. Part one: The Tretyakov family

Трговачка породица Третјаков води порекло из града Малоjарославец (у области Калуга). Генерације Третјакових успешно су шириле трговинску делатност и увећавале капитал. Посебно успешан био jе Михаил Захарович Третјаков (1801–1850), а то му jе између осталог омогућио успешан и срећно склопљен брак са Александром Даниловном Борисовом (1812–1899). У децембру 1832. године рођен je њихов први син, будући оснивач чувене уметничке галерије – Павел Михајлович Третјаков.

Након њега родио се други син Сергеј (1834–1892), а потом још петоро деце.

Године 1850. умро je Михаил Захарович Третјаков. Након његове смрти, сва покретна и непокретна имовина оcтала је у наследство двојици синова, Павлу и Сергеју, који су успешно наставили очев посао са трговином.

Млађи од браће Третjаков – Сергеј, био је два пута ожењен. Године 1856. одржало се његово венчање с Елизабетом Сергејевном Мазурином (1837–1860). Срећан брак није дуго трајао: његова супруга, успевши да подари мужу наследника Николаja (1857-1896), умрла је 1860. током другог порођаjа.

Дворац породице С. М. Третjакова на Пречистенском булевару у Москви

1868. године Сергеј Михајлович склопио је своj други брак са Еленом Андреjевном Матвеjевом.

Елена Третjакова (1875, Париз, Француска)

„Месечина“ (аутор – Иван Николајевич Крамскоj). Управо је друга супруга С. М. Третjаковa, Елена Андреjевна, позирала уметнику током настанка и израде ове слике.

С. М. Третjаков. (Гравирање аутора В. В. Матеа, са фотографије А. Jасвоина)

Старији од браће Третjаков – Павел, дуго се није женио. Тек у августу 1865. године одржало се његово венчање са Вером Николајевном Мамонтовом (1844–1899). Био је то почетак дугог и срећног породичног живота.

Породица Павела М. Третjакова (супруга и седморо деце). 1884

Павел Михајлович и Вера Николајевна били су суптилни људи, са изразитим осећајем за природу, уметност, музику. Њихова деца су одрасла у потпуно истом духу. Третjакови су волели да путују (са и без деце) у својoj земљи, али и у иностранству.

Павел Михајлович Третјаков је редовно и самостално путовао сваке године. Био jе пасионирани љубитељ дугих путовања.

Обезбедивши финансијску стабилност и сигурност своjоj породици, веровао је да новац треба да служи много бољој сврси него што jе то jедноставно трошење зарад свакодневних потреба:

„Моја основна идеја (jош од малих ногу) била је да зарађени новац треба да се врати друштву (људима) кроз разноразне корисне институције; ова мисао ме никада није напуштала, током читавог живота. А материjална сигурност треба да буде таква (и толико велика) да човеку не дозволи сасвим лагодан живот, без икаквог рада.“

И. Е. Репин. Портрет Павла Третjакова. 1901

Сам Павел Михајлович радио је веома напорно и имао је врло мало слободног времена. Комерцијални и индустријски послови заузимали су већину његовог времена, а све остало било је посвећено његовом вољеном “чеду” – галерији (за обилазак изложби, за сусрете са уметницима, за грађевинске радове у галерији, за поставлање слика и других уметничких експоната, за састављање каталога и т. д.).

Павел Михајлович Третјаков (1832 – 1898) – руски бизнисмен, филантроп, колекционар руске ликовне уметности, оснивач Третјакове галерије. Почасни грађанин Москве (1896).

Павел Михајлович је у животу учинио много добрих дела и био је члан разних друштава – уметничких, добротворних, комерцијалних. Било је ту, наравно, и многоброjних добротворних акција. По његовој вољи (а после негове смрти) обезбеђене су и издвојене велике суме новца неопходне за одржавање галерије, затим за разне стипендије и т. д.

П. М. Третjаков је умро у децембру 1898. После само 3 месеца, умрла је и његова супруга Вера Николајевна.