Први део текста можете прочитати овде:

Државна галерија Третjаков. Први део: Породица Третjаков

Текст на руском jезику можете прочитати овде:

Третьяковская галерея. Часть вторая: Основное здание Галереи

Текст на енглеском jезику можете прочитати овде:

The Tretyakov Gallery. Part Two: The Main Gallery Building

 

Галерија Третjаковског је главни музеј руске националне уметности, који одражава њен јединствени допринос целокупноj светској култури. Ово је изузетно “домаћински” ориjентисан музеј, познат по својој богатој колекцији и разноврсним идејама.

Државна галериja Третjаков. Главна зграда галерије

Главна зграда Галерије налази се у Лаврушинском сокаку, у Замоскворечjу – традиционалном трговачком кварталу у Москви. Породица Третjаков купила је ову кућу крајем 1851.

1856. године Павел Михајлович купио је прве слике, које су поставиле темељ чувеној колекцији породице Третjаков. Како је колекција расла, дограђиване су додатне просторије (посебно дизајниране за уметничка дела), кoje су биле су саставни део основног стамбеног простора породичне виле. Међутим, раст уметничке колекције Третjаковске галерије константно је премашивао њене изложбене могућности.

***

Изградња првог проширења Галерије вршена је током 1873. године.

Галерија је 1874. отворена за јавност.

1882. године појавиле су се три нове уметничке дворане на другом спрату зграде и исто толико на првом спрату.

Следеће проширење је направљено 1885. године. Захваљујући њему, појавиле су се три дворане на горњем спрату и пет у доњем делу зграде.

Четврто проширење извршено је 1892. године. На горњем спрату додате су две велике и једна мала хала, а испод – три мале уметничке дворане.

Изложба Градске уметничке галерије браће П. М. и С. М. Третjакових. 1898

***

Фасада В. М. Васнецова

Након смрти П. М. Третjакова, у обновљеној кући (у којој је живела његова породица), у самом приземљу зграде размештена је библиотека Павла Михајловича. Затим, оформљена je посебна соба за продају каталога и фотографија (из изложбеног репертоара галерије слика), придодата je гардероба; оформљена je и посебна канцеларија, а такође су основане и разне друге службе (неопходне за рад галериjе на високом професионалном нивоу).

Маја месеца 1900. године на састанку Савета галерије, у присуству уметника В. М. Васнецова, В. Д. Поленова и неколицине истакнутих московских архитеката, изражена је идеја да фасада галерије треба да буде изграђена у „руском стилу“. Овај посао је поверен В. М. Васнецову. Монтажа нове фасаде започела је 1902. године, а завршена је 1904. Васнецовскa фасада“ постала је своjеврсни амблем и симбол Третjаковске галерије.

Скица фасаде Галерије Третjаковског у „руском стилу“. Аутор: В. М. Васнецов

 

Портрет В. М. Васнецова. (Н. Д. Кузнецов, 1891)

 

Поштанска марка из 1949-1950 године. Фасада државне Третјаковске галерије, према цртежу В. Васнецова.

 

В. М. Васнецов. Аутопортрет (1873)

Дана 2. априла 1913. године, Градска дума Москве изабрала је Игора Емануиловича Грабара (истакнутог уметника, архитекту и историчара уметности) за главног повереника Третjаковске галерије. Главна одлика која је обележила активност Грабара биле су реформе које су претвориле Третjаковску галерију у музеј европског стила, са експозицијом која је саграђена на хронолошком принципу. Почетком децембра 1913, на петнаесту годишњицу смрти оснивача Галерије, реформисани музеј је био отворен за јавност.

***

Грабар Игор Емануилович. Портрет из Jубиларног именика Царске академије уметности (1914)

Игор Емануилович Грабар (1871-1960) – руски и совјетски сликар, рестауратор, уметнички критичар, теоретичар уметности, просветитељ, музејски сарадник, учитељ, професор.
Академик Академије уметности СССР-а (1947). Академик Академије наука СССР-а (1943). Народни уметник СССР-а (1956). Лауреат Стаљинове награде првог степена (1941).

Портрет И. Е. Грабара (аутор: Кустодиев, 1916)

***

Током првих година совјетске власти (1918–1922) колекција Галерије повећала се за готово 50% (захваљујући бројним донациjама из Фонда државног музеја). Због повећања броjа уметничких експоната, многе изложбене дворане коришћене су jедноставно као “складиште” слика.

Складиште за слике у згради затворене цркве Светог Николе у Толмачију. 1932

До 1923. године, изложба коју је И. Е. Грабар стварао са великим надахнућем и инспирациjом, практично се „из корена“ променила. Академик архитектуре А. В. Шчусев, који је постао директор 1926. године, учинио је много за проширење постојећих и изградњу додатних (нових) просторија.

А. В. Шчусев, угледни руски и совјетски архитекта

Галерија је 1927. године добила суседну кућу на путу Мали Толмачевски сокак (бивша Соколикова кућа). После “перестројке” 1928. године, претворена је у канцеларијску зграду у којој су смештене администрација Галерије, научна одељења, библиотека, одељење рукописа и графичке збирке. Ова зграда је посебном доградњом придружена Галерији. Године 1928. грејање и вентилација су у основи реконструисани. 1929. године Галерија је електрификована (пре тога била је отворена за посетиоце само дању).

***

Алексеј Викторович Шчусев (Щусев, Алексей Викторович) (1873 – 1949) – руски и совјетски архитекта. Редовни члан Царске академије уметности (1908), академик архитектуре (1910). Члан Академије наука СССР-а (1943). Најважније грађевине Шчусева:

Маузолеј В. И. Лењина

 

Железничка станица у граду Казањ

 

Зграда Народног комесаријата

 

Храм-музеј Наталиjевка (код града Харкова)

 

Станица метроа „Комсомољска” (део “кружне” линиjе светски чувеног московског метроа)

 

Ексклузивна стамбена зграда на Ростовском насипу (у граду Ростов на Дону)

 

Чувени хотел „Москва“, изграђен непосредно поред зидина самог Кремља

***

1932. године, зграда Цркве Светог Николе (Храм Святителя Николая в Толмачах) (затворена 1929. године, у Толмачију) предата је у власништво Галерији и постала је складиште слика и скулптура. Касније је специjалним изложбеним ходницима била повезана са новоизграђеном двоспратном зградом, чији је горњи спрат био посебно дизајниран да би се приказала и представила слика А. А. Иванова: „Јављање Христа народу“ (Явление Христа народу) – чувено ремек-дело, настало у периоду од читавих 20 година (1837–1857).

***

Александар Андреевич Иванов (1806 – 1858) – руски уметник, академик; творац врхунских уметничких радова о библијским и древним митолошким темама, представник академизма, аутор слике „Јављање Христа народу“.

А. А. Иванов: „Јављање Христа народу“ (руски: Явление Христа народу)

У периоду 1834-1835 насликао је „Јављање васкрслог Христа Марији Магдалени“. Слика је постигла велики успех и у Риму и у Санкт Петербургу, где је 1836. уметник за то добио звање академика.

А. А. Иванов: „Јављање васкрслог Христа Марији Магдалени“ (Явление Христа Марии Магдалине)

Охрабрен успехом, Иванов се потпуно посветио изради слике „Јављање Христа народу“. Рад се одужио на готово невероватних двадесет година (1837-1857), а тек 1858. Иванов је одлучио да пошаље слику у Санкт-Петербург и да се истовремено поjави на презентациjи свог сопственог шедевра. Изложба саме слике и свих повезаних скица и студија организована је у једној од сала Академије уметности и оставила је веома снажан, упечатљив утисак на јавност.

А. А. Иванов: „Приjам тражи од Ахила тело Хектора“ (1824) – jош jедно уметничко ремек-дело великог сликара

***

Изграђен је и прелаз између ходника (који се налазе са обе стране главног степеништа), што је осигурало несметани и континуирани поглед на уметничке експонате. Као резултат ових промена, изложбени простор музеја се знатно повећао и практично jе створена главна основа за рад на стварању новог концепта галериjе (у смислу постављања и приказа уметничких дела).

1936. године завршена је изградња нове двоспратне зграде на северној страни главне зграде. Изграђена по пројекту архитекте А. В. Шчусева, мајсторски усклађена са историјским делом и фасадом Васнецовског, „зграда Шчусева“ савршено се уклопила у панораму Лаврушинског сокака. Његове простране дворане (четири на горњем спрату и четири на доњем) прво су коришћене за посебне изложбе, а од 1940. године укључене су у главни (основни) програм изложбе.

Галерија током рата

Током Другог светског рата (1941-1945), Галерија је претрпела бомбардовање. У ноћи између 11. и 12. августа 1941., као последица немачких ваздушних напада, на зграду су пале две фугасне бомбе.

Разорна штета од бомбе која је у августу 1941. пала на зграду галерије

На крову (на неколико места) стаклена површина је потпуно уништена. Подови горње хале (бр. 6) и доње (бр. 49) су уништени. Главни улаз је оштећен. Ормари у подруму су разбијени. Системи за грејање и вентилацију су демолирани. Неколико месеци касније, у ноћи између 12. и 13. новембра 1941., још једна фугасна бомба пала је на Галерију. Уништена је двоспратна стамбена зграда у комшилуку.

1942. године зграда Галерије је почела да се обнавља. До јесени исте године, чак 13 дворана је потпуно застакљено и осветљено. Уређен je паркет, офарбани су зидови; поправљено je грејање и реконструисана вентилација. До 1944. године, од 52 хале поправљено је 40, а експонати коjи су своjевремено и благовремено евакуисани у Сибир (у градове Новосибирск и Перм) у току 1941-1942 године, враћени су на своја места.

***

Град Перм, Русиjа. (Руски: Город Пермь, Вознесенско-Феодосиевская церковь.)

 

Колажни фото-приказ града Новосибирск у Русиjи. Новосибирск је иначе трећи најнасељенији град у Русији.

***

Музејски комплекс у Лаврушинском сокаку

У мају 1956. године обележена је стота годишњица Третjаковске галерије. У вези са овом годишњицом, у периоду од 1955-1957. године завршена је изградња хале А. А. Иванова. У то време, збирка је обухватала више од 35.000 уметничких дела. Средином осамдесетих, повећан jе број посетилаца услед разноразних гостовања, школских екскурзиjа и већ је било веома тешко регулисати стабилан план посета музеју. Потреба за проширењем изложбеног простора постала је приоритет. Реконструкција постојећих и изградња нових зграда Галерије у Лаврушинском сокаку у великој мери су повезане са именом режисера J. К. Корољева (1929–1992).

***

Корољев Јуриј Константинович (1929-1992) – совјетски уметник-монументалиста, учитељ, професор. Директор Државне галерије Третjаков (у периоду 1980-1992). Секретар Савеза уметника СССР-а (1968-1980).

Корољев Јуриј Константинович (Королёв, Юрий Константинович). 1980

***

Грађевински радови започели су 1983. године. Две године касније, пуштен је у рад депозиторијум – складиште уметничких дела, у коме су такође биле присутне рестаураторске радионице.

Изградња депозиториjума (1984)

1986. започела је реконструкција главне зграде Третjаковске галерије (архитекте: И. М. Виноградски, Г. В. Астафјев, Б. А. Климов и други), заснована на идеји о очувању историјског изгледа зграде.

1989. године, са јужне стране главне зграде подигнута је нова зграда, у којој су биле смештене: сала за конференције, информативно-рачунарски центар, дечији студио и изложбене дворане.

У периоду од 1992. до 1994. године у њима је одржана изложба ремек-дела из колекције Галерије.

У истој згради концентрисана је већина инжењерских система и услуга, па је због тога названа Инжењерским корпусом.

Главна карактеристика плана обнове Галериjе било је укључивање у музејски комплекс Цркве Светог Николе у Толмачију (Храм Святителя Николая в Толмачах) – споменика архитектуре 17. века, након његове рестаурације и посвећења. Фото-галерија:

Храму је додељен статус “кућног” храма-музеја, у саставу Третјаковске галерије

 

Градња у Лаврушинском сокаку трајала је скоро десет дугих година: од 1985. до 1995. године.

 

Овде долазе људи из различитих крајева, региона и градова Руске Федерације како би видели своје омиљене слике, посетили цркву и помолили се испред иконе Владимирске Богородице (Владимир – град недалеко од Москве).

 

Данас је комплекс зграда Третjаковске галерије (смештених између Лаврушинског и Малог Толмачевског сокака) омиљено „уметничко место“ не само Московљана, већ и других многобројних гостију престонице.

 

Наставак №3 можете прочитати овде:

Државна галерија Третjаков. Трећи део: Галерија портрета

Галерија Третјаковског, Москва 2020. Путуjте на крилима Сибирског Сокола!

Добродошли у чудесни свет Cибирског Cокола:

www.siberianfalcon.com

Балканска душа у срцу Сибира!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *