Стари Арбат у Москви

Текст на руском:

Старый Арбат. Часть первая: История знаменитой улицы

Текст на енглеском:

Стари Арбат (или на руском jедноставно – Арбат) је пешачка улица (дугачка око 1,2 километaрa) у чувеном историјском центру Москве, у Русији.

Арбатска улица постоји jош од 15. века, што jе чини једном од најстаријих „преживелих“ улица руске престонице. Она чини срце централног московског округа под истоименим називом – Арбат.

Арбат – историјски и административни округ у Москви.

У почетку је улица чинила део важног трговачког пута и била је дом многих занатлија. У 18. веку руско племство је Арбат сматрало најпрестижнијим животним простором у Москви.

Улица Арбат на почетку 20. века (аутор: Гермашев, Михаил Маркијанович)

***

Гермашев, Михаил Маркијанович (1867-1930) – руски сликар пејзажа, илустратор дечијих књига.

„Снег выпал“ („Пао jе снег“ – Михаил Маркијанович Гермашев – „Бубело“)

***

Скоро потпуно уништена великим пожаром 1812. године (повезаним с Наполеоновом окупацијом Москве), улица је захтевала обнову. У 19. и почетком 20. века постала је позната као место у коме су живели племићи, уметници и академици. У совјетском периоду на овом простору су боравили многи високи владини службеници.

Од 2016. године ова улица и читава њена околина пролазе кроз велике реформе и практично од тог доба сматраjу се изузетно пожељним местом за живот. Због многоброjних историјских грађевина и због бројних уметника који су овде живели и радили, Арбат је истовремено постао веома важна туристичка атракција.

20. век и данас

У прве две деценије ХХ века, на Арбату су саграђене нове стамбене зграде, које значаjно доприносе целокупном савременом изгледу ове „престижне“ улице. Главни становници овог реона Москве били су (и остали!) добростојећи академици, као и нешто мањи број уметника.

Транспортне везе Арбата такође су побољшане у првој половини 20. века. Године 1904. уведени су електрични трамваји, који су 30 година касније замењени тролејбусима. Из тог разлога, претходна „калдрма“ замењена jе асфалтном површином.

1935. године на Арбатском тргу отворена је прва московска станица метроа. Арбат је готово „преко ноћи“ постао наjзначаjниjа трговачка улица у Москви, са многоброjним реномираним бутицима водећих светских брендова.

Капела Бориса и Глеба на тргу Арбат у Москви. (Десно: Капела Бориса и Глеба, изграђена 1997. Лево: улаз у метро станицу Арбат.)

Почетком 20. века најинтензивнија пословна активност одвијала се близу западног краја улице: на месту данашњег Смоленског трга некада се одвијала значаjна трговина пољопривредним производима (чувена Смоленска пиjаца).

Године 1899. изграђена је „Кијевска“ железничка станица (неколико стотина метара западно од Арбата), што је додатно повећало прилив трговаца из Украјине и Југоисточне Европе у Москву (директно преко Арбата).

После октобарске револуције 1917. године, бољшевици су запленили приватну имовину на Арбату и приватне зграде учинили државном својином. Ипак, улица није одмах зарадила репутацију „прогонитеља свих уметника“.

Током 1920-их, то се почело мењати, јер је масовна миграција са села у главни град вршила огроман притисак на новопечену власт (у смислу неопходног стамбеног простора). Из тог разлога, претходне стамбене зграде претворене су у „колективне“ станове, у којима је истовремено живело по неколико породица.

Поред тога, подручје је све више служило за смештај високих функционера Комунистичке партије Совјетског Савеза. Овај период је описан у роману Анатолија Рибакова „Деца Арбата“.

То је разлог преадаптациjе обичних стамбених зграда (у споредним улицама крај Арбата), од којих су неке готово потпуно замениле претходне, архитектонски веома значајне зграде. Штавише, већина арбатских цркава била је срушена (укључујући и цркву Светог Николе), а управо то су били обjекти који су сматрани једним од најбољих примера познатог стила из периода Бориса Годунова.

За важне државне послове и потребе политичких функционера такође је изграђен и луксузни хотел у близини Арбата, хотел Арбат (Гостиница Арбат). Неке зграде су такође обновљене или изграђене у новом стилу „конструктивизма“ . Вероватно најоригиналнији споменик овом новом тренду је Дом Мељникова (Дом Мельникова).

***

Дом Мељникова (кућа-радионица архитекте Константина Степановича Мељникова) је породична стамбена зграда, светски познати архитектонски споменик совјетске авангарде у архитектури.

Мељников, Константин Степанович. Руски и совјетски архитекта, уметник и наставник. Почасни архитекта Русије, један од вођа авангардног тренда совјетске архитектуре у периоду 1923-1933.

Саграђена је у периоду 1927-1929 године у Кривоарбатском сокаку у Москви према пројекту изузетног совјетског архитекте Константина Мељникова, a за потребе своjе сопствене породице.

Кућа-радионица светски познатог и признатог архитекте Константина Степановича Мељникова

Дом је врхунац креативности К. С. Мељникова, а одликују га: иновативне карактеристике дизајна, оригинална уметничка слика и тродимензионална композиција, добро осмишљен функционални изглед. Породична резиденција (за само једну породицу!) у строгом центру Москве јединствен је пример ове врсте градње за совјетско доба.

***

Трећа зграда Министарства одбране Руске Федерације на Фрунзенском насипу. Москва, Русија.

Почетком осамдесетих, Арбат (који је у саобраћају био врло прометна улица) је затворен и прешао је у прву пешачку зону Совјетског Савеза. То се догодило истовремено са изградњом нове зграде Министарства одбране на Арбатском тргу, која је захтевала да се испод Арбата положи велики број различитих комуникација (на првом месту цевовода и електричних инсталациjа).

Министарство спољних послова Руске Федерације

Обнова улице и многих историјских зграда завршена је 1986. године. Током чувене „Перестројке“ улица је била место окупљања неформалних омладинских покрета (попут хипија или панкера), као и уличних музичара и уметника.

„Зид Виктора Цоjа“ (руски: Стена Цоя) у једној од споредних улица коjе се „уливаjу“ у Арбат остаје као сведок и врло значаjан споменик тих бурних година.

Култно место окупљања младих поштовалаца лика и дела чувеног текстописца и музичара са простора бившег Совjетског Савеза – Виктора Цоjа

Виктор Цоj. Совјетски рок музичар, текстописац и уметник. Оснивач и вођа рок бенда „Cинема“ у којем је певао, свирао гитару и био аутор песама.

Међутим, у целокупном изгледу данашњег Арбата ипак доминирају улични уметници, продавнице сувенира и наравно – ресторани, кафићи и ноћни барови. Од 1986. године Арбат је био посебно „оснажен“ и осветљен уличним фењерима.