Шести део приче можете прочитати овде:

ЗА ШАКУ ШЉИВА (Шести део)

 

Гледа Цига у небо, не зна коме да се жали. Упекло сунце, тачно у подне, а љубавни обрачун код ОК-корала тек се захуктава. Поче Цига гласно да зановета и да приговара:

,,Ух, бре, газда Цветко, дал’ си човек? Где ће ти душа?”- учинило се Циги да се та ,,наплата рачуна” поприлично одужила.

Преварио га изгледа газда када jе рекао да ,,то неће дуго трајати” и он поче отворено да приговара: мало газди, али мало и Жаклини, jер очигледно ниjе се она баш много ,,бранила” и опирала.

 

,,Леле, леле, Циганко…” – врти глaвом сада већ потпуно слуђени Цига и гласно запомаже:

,,Аман, газда Цветко!

Куку, леле!!

За шаку шљива

кол’ко набива!!!

 

 

Слуша то Циганка Жаклина, онако ,,заробљена” испод знојавог и зајапуреног газда Цветка: помно слуша и уздише гласно! Oдједном, у некаквим полу-стиховимa, пакосно одговара своме мужу:

 

,,Ако, ако!

Све због воће?!

Нек’ набива –

Кол’ко хоће!!!

 

Завршетак приче можете прочитати овде:

ЗА ШАКУ ШЉИВА (Завршетак приче). Расплет.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *