Шести део приче можете прочитати овде:
Гледа Цига у небо, не зна коме да се жали. Упекло сунце, тачно у подне, а љубавни обрачун код ОК-корала тек се захуктава. Поче Цига гласно да зановета и да приговара:
,,Ух, бре, газда Цветко, дал’ си човек? Где ће ти душа?”- учинило се Циги да се та ,,наплата рачуна” поприлично одужила.
Преварио га изгледа газда када jе рекао да ,,то неће дуго трајати” и он поче отворено да приговара: мало газди, али мало и Жаклини, jер очигледно ниjе се она баш много ,,бранила” и опирала.
,,Леле, леле, Циганко…” – врти глaвом сада већ потпуно слуђени Цига и гласно запомаже:
,,Аман, газда Цветко!
Куку, леле!!
кол’ко набива!!!
Слуша то Циганка Жаклина, онако ,,заробљена” испод знојавог и зајапуреног газда Цветка: помно слуша и уздише гласно! Oдједном, у некаквим полу-стиховимa, пакосно одговара своме мужу:
,,Ако, ако!
Све због воће?!
Нек’ набива –
Кол’ко хоће!!!”
Завршетак приче можете прочитати овде:
ЗА ШАКУ ШЉИВА (Завршетак приче). Расплет.
https://www.youtube.com/watch?v=ZGEDqGMlGkk&list=PLVURZmSaT4LHnoElpW0Sb8uhsHbOii7m_&index=1