Пети део приче можете прочитати овде:
И тако некако, у стилу ,,повуци-потегни”, договорише се они. Не часећи ни часа, oде Жаклина право под шљиву; спусти се одрешито на траву зелену и ,,подврну скуте”. Бљеснуше гола женска бедра, птице моментално заћуташе, а газда Цветку заиграше дуги, црни бркови.
Приђе газда до Жаклине, положи пушку одмах поред ,,постеље од цвећа”, па се спусти на оба колена. Раскопча каиш, спусти панталоне и јуначки се прихвати дуго жељеног ,,посла”.
Усладило му се, мученику, па навалио свом силином. Лепа била Жаклина: зрела, једра и напупела, као шљива-ранка! ,,Напада” газда Цветко из свих углова: и одавде, и оданде, и одозго, и одоздо. Што би прост народ рек’о – ,,набива мушки”!
Лепо њему, али постаде лепо и Жаклини. Само стење и уздише, бере цвеће и мирише! Гледа то несрећни Цига са стране, гледа и колута очима. Криво му, хоће да умре од муке, али коцка је бачена и нема више назад. Само напред-назад и само горе-доле.
Гледа Цига нетремице у газда Цветкову голу задњицу, која се ритмично подиже и спушта. Замахује газда Цветко дупетом, као помахнитао. Завртело се Циги у глави од гледања, а како ли је тек његовој жени – није смео ни да помисли.
А она, Жаклина – све се некако мешкољи и намешта, врпољи се испод газде, као да хоће некако посебно да му угоди. Повредио је њен Цига: уместо новца, потурио сопствену жену као надокнаду штете – е, чекај мало; сад’ ћеш да видиш шта jе паклена освета ,,жене-змаjа”! Ужива газда Цветко, али ужива и Жаклина! Jер, ,,jедном се живи, jедном се ‘мре, а вечно пати од љубави”…
Наставак приче можете прочитати овде:
ЗА ШАКУ ШЉИВА (Седми део). Перипетиjа.
https://www.youtube.com/watch?v=0ax4AJ-bWV4