Први део приче можете прочитати овде:
Истина, био jе jедан период у самоj завршници основне школе када сам заjедно са своjим школским другарима покушао да оформим прави рок бенд. Мића Jовановић на соло-гитари, браћа близанци Зоки и Деки Децановић – бас-гитара и бубњеви, Драган Соколов – вокал: били смо прави борски ,,Плави оркестар”, у буквалном смислу! Не сећам се тачно да ли смо уопште измислили неко име за ново-основану групу – вероватно да jесмо, али се jа тога више не сећам. Уосталом, ниjе ни битно – историjа поп и рок музике ниjе пуно изгубила због одсуства те веома ,,важне” информациjе.
Одржали смо неколико ,,успешних” проба са несавршеним и ,,импровизованим инструментима” (бубњеве наравно нисмо имали, па jе Деки Децановић са осмехом на лицу весело ,,млатарао” по некаквим шерпама и лонцима коjе смо ,,мазнули” од куће) – сећам се да смо прилично добро навежбали и одмах затим на старом добром магнетофону забележили ,,Балкан” од ,,Азре”.
На томе се све и завршило – проценили смо да скромна екипа попут нас ипак треба да пронађе ,,неки други спорт” за себе (како jе то некада давно, искрено и отворено, говорио Бата Пава Раjзнер поjединим дечацима коjи на првом пробном тренингу у ,,петлићима” ФК ,,Бор” нису положили ,,приjемни испит”).
Опростили смо се од тих дечачко-музичких снова врло рано. Браћа Децановић и моjа маленкост одлучили смо да се посветимо фудбалу. Добрих десетак година свог младалачког живота поклонили смо нашем вољеном фудбалском клубу ,,Бор” и забележили лепе резултате у jуниорскоj конкуренциjи. Hаш другар Мића остао jе jош неко време у ,,свету музике”. Заjедно са нашим другом Томицом Манчићем оформио jе потпуно нову екипу под називом ,,Аурора”, забележили су jедан изузетно запажен спот за своjу оригиналну песму, али се и та искра некако угасила. Остала jе само чувена реченица коjу jе изговорио Мића приликом гостовања у jутарњем програму ,,Радио Бора”. На питање водитељке емисиjе у стилу ,,какви су даљи планови групе, веруjу ли чланови бенда у своjе уметничке квалитете и хоће ли успети да оставе значаjниjи траг у историји домаће поп-музике”, лаконски jе одговорио у свом препознатљивом стилу: “Поколења дела суде!”
Наставак приче можете прочитати овде:
ТРАЖИМ JЕДНУ ПЕСМУ (Трећи део)