Трећи део приче можете прочитати овде:

СОНАНТИ (Трећи део: ЈАПАНСКЕ РУЖЕ)

 

Зашто сам Вам испричао ову причу? Разлог jе врло jедноставан. Тог дана када сам послушао савет наставника Душана, схватио сам jедну величанствену, а опет врло jедноставну ствар.

Прво ни jа нисам поверовао у његове речи, али сам ипак био спреман да својевољно извршим своjеврсни ,,експеримент над самим собом”. Већ после извесног времена од те лекциjе српског jезика,  схватио сам да «механизам» о коjем jе наставник Душан говорио – савршено ради! Запамтио сам ту реченицу и до дана данашњег jе нисам заборавио.

Како ми jе то помогло у реалном животу? Одговор jе врло jедноставан. Постоје механизми по којима можете да научите било шта, тачније – шта год пожелите. У зависности од своjих жеља и талената, можете постати ,,лекар, пекар, апотекар… столар, колар”… спортиста, музичар, инжењер… било шта.

Сви смо ми ,,прича за себе” и сви различито функционишемо, али оног тренутка када пронађете свој сопствени механизам – онда је само небо граница.

Можете да научите кинески jезик и то ,,уназад”, само ако то довољно силно желите. И наравно – ако на томе вредно и упорно радите. Jер, како то у шали каже велики тенисер Роџер Федерер:

,,Да ли пуно тренирам? Ма не, jа само лежим на каучу и уживам. Све остало долази спонтано.”

Због свега овога што сам Вам испричао, послушаjте моj добронамерни савет. Зароните дубоко у свој сопствени идентитет и пронађите свој механизам. После тога, узмите ,,рекет” у руке и распалите по ,,лоптици” без оклевања, без икакве сумње у то што радите. Добар резултат не може да изостане.

Као почетни тренинг, може да Вам послужи реченица о јапанским ружама – научите је и запамтите већ данас. После десетак или петнаест година, уверићете се дефинитивно да Вас нисам слагао, као што ни мене није слагао наставник Душан Деспотовић из Основне школе ,,3. Октобар” у Бору.

То jе све. Желим Вам пуно среће и повољан ,,ветар у једра”!

 

2 Thoughts on “СОНАНТИ (Четврти део: МЕХАНИЗАМ. Краj приче)”

  • Drago mi je što si ovom pričom probudio uspomenu na našeg nastavnika srpskog jezika Dušana Despotović. Pamtim ga kao mirnog i skromnog nastavnika. Bio mi je razredni. Pošto sam i sama prosvetni radnik tek sad mi je jasno koliki su pedagozi bili ti naši nastavnici i kako su nas veoma nenametljivo oblikovali u dobre i postene ljude.
    Hvala ti za priču o tim vremenima
    Veliki pozdrav od Radmile

    • Хвала што си прочитала, Радмила и велико ХВАЛА за леп коментар! (То jе свакако наjлепша награда за аутора, драго ми jе да ти се прича допала. Срдачан поздрав!)

Оставите одговор на SiberianFalcon Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.