Први део приче можете прочитати овде:
Сећам се да је тих дана наш ,,стандардни” наставник српског језика Драган Пауновић био оправдано одсутан, па га је замењивао Душан Деспотовић.
О њему смо само чули приче да је веома строг, али праведан и частан човек, да воли истину и ,,поштену игру”.
Препричавли су ученици старијих разреда по школским ходницима један детаљ са школске екскурзије у Охриду, где је наставник Душан (са неколико потеза у стилу легендарног Бруса Лија) успешно заштитио своје ученике од насртаја неке групице хулигана. Од тог момента, зарадио је опште поштовање и симпатиjе свих нас (чак иако га нисмо познавали лично).
Међутим, свеједно – прибојавали смо се сурета са њим. Ипак jе он за нас био ,,странац“, за разлику од наставника Драгана Пауновића (кога сам већ поменуо у једној другој причи – ,,Орлови рано лете”, други део: Коле; он jе заиста био прави ,,господин човек”: увек одмерен и смирен, никада није викао, па смо вероватно и због тога веома волели његова предавања.)
И баш тог дана (о коме желим нешто да вам испричам), наставник Душан је свој час српског језика и књижевности започео следећим речима:
– Да укратко обновимо градиво o самогласниццима и сугласницима, па онда настављамо даље. Имамо пет вокала или самогласника, остало су сугласници или консонанти.
Е, међу тим консонантима има ,,уљеза”, који нису баш класични сугласници, већ чине некакав прелаз између вокала и консонаната. Већ смо рекли – има их укупно 8, они се зову сонанти и њих ћете морати да запамтите, уколико желите највишу оцену када будете одговарали. Питаћу вас то обавезно, ко жели петицу мора то да зна, a ко не жели – ништа страшно. Ником ништа и ништа на силу, али сваком по заслугама и само поштено. Ја ћу вам данас показати једну ,,цаку” и уколико желите да ме послушате, можете да изведете један условно речено ,,експеримент” над самим собом. Ево о чему се ради…
Наставак приче можете прочитати овде:
СОНАНТИ (Трећи део: ЈАПАНСКЕ РУЖЕ)
https://www.youtube.com/watch?v=nPKr65KJJlc&t=5s