Трећи део приче можете прочитати овде:
СОНАНТИ (Трећи део: ЈАПАНСКЕ РУЖЕ)
Зашто сам Вам испричао ову причу? Разлог jе врло jедноставан. Тог дана када сам послушао савет наставника Душана, схватио сам jедну величанствену, а опет врло jедноставну ствар.
Прво ни jа нисам поверовао у његове речи, али сам ипак био спреман да својевољно извршим своjеврсни ,,експеримент над самим собом”. Већ после извесног времена од те лекциjе српског jезика, схватио сам да «механизам» о коjем jе наставник Душан говорио – савршено ради! Запамтио сам ту реченицу и до дана данашњег jе нисам заборавио.
Како ми jе то помогло у реалном животу? Одговор jе врло jедноставан. Постоје механизми по којима можете да научите било шта, тачније – шта год пожелите. У зависности од своjих жеља и талената, можете постати ,,лекар, пекар, апотекар… столар, колар”… спортиста, музичар, инжењер… било шта.
Сви смо ми ,,прича за себе” и сви различито функционишемо, али оног тренутка када пронађете свој сопствени механизам – онда је само небо граница.
Можете да научите кинески jезик и то ,,уназад”, само ако то довољно силно желите. И наравно – ако на томе вредно и упорно радите. Jер, како то у шали каже велики тенисер Роџер Федерер:
,,Да ли пуно тренирам? Ма не, jа само лежим на каучу и уживам. Све остало долази спонтано.”
Због свега овога што сам Вам испричао, послушаjте моj добронамерни савет. Зароните дубоко у свој сопствени идентитет и пронађите свој механизам. После тога, узмите ,,рекет” у руке и распалите по ,,лоптици” без оклевања, без икакве сумње у то што радите. Добар резултат не може да изостане.
Као почетни тренинг, може да Вам послужи реченица о јапанским ружама – научите је и запамтите већ данас. После десетак или петнаест година, уверићете се дефинитивно да Вас нисам слагао, као што ни мене није слагао наставник Душан Деспотовић из Основне школе ,,3. Октобар” у Бору.
То jе све. Желим Вам пуно среће и повољан ,,ветар у једра”!
https://www.youtube.com/watch?v=Megj-19qJuo&t=53s
2 thoughts on “СОНАНТИ (Четврти део: МЕХАНИЗАМ. Краj приче)”
Drago mi je što si ovom pričom probudio uspomenu na našeg nastavnika srpskog jezika Dušana Despotović. Pamtim ga kao mirnog i skromnog nastavnika. Bio mi je razredni. Pošto sam i sama prosvetni radnik tek sad mi je jasno koliki su pedagozi bili ti naši nastavnici i kako su nas veoma nenametljivo oblikovali u dobre i postene ljude.
Hvala ti za priču o tim vremenima
Veliki pozdrav od Radmile
Хвала што си прочитала, Радмила и велико ХВАЛА за леп коментар! (То jе свакако наjлепша награда за аутора, драго ми jе да ти се прича допала. Срдачан поздрав!)