Други део приче можете прочитати овде:

https://siberianfalcon.com/juzna-pruga-drugi-deo-vidoje/

 

– Добро jутро, Ружо…ево и мене….сад ћемо ми тебе да средимо, онако “на брзу брзину”. А после следи свежа и врућа кафа, уз љуту комшиjску ракиjу и чашу ’ладне бунарске воде. Е, а онда, после свега тога – држ’ се добро, моjа Милена! Има да те омлатим, к’о чума децу!! – обратио се Радоjе пригушеним гласом своjоj миљеници, коjа jе сваког jутра обилно снабдевала његову многоброjну породицу свежим крављим млеком…

Штала ниjе била баш превелика и довољно пространа, па jе због тога и Ружин бокс био прилично узан. Елем, Радоjе се некако с’ муком завукао између дрвене ограде и левог Ружиног бока, поставио лимену канту за млеко испод набреклог крављег вимена и спретно дохватио омалени дрвени троножац (коjи jе редовно стаjао непосредно уз Ружин бокс) – седе на њега, па се неодложно прихвати посла.

Мирна, Ружо… – изговори Радоjе себи у браду, уз помисао: “Коjа ли се то будала први пут досетила да повуче краву за сису, сунце ти жарко…?…”, па затим поче обема рукама нежно да потеже топле кравље доjке.

Шикну топло млеко и бела благородна течност поче да добуjе у ритму там-тама по глаткоj унутрашњости лимене кофе. Чинило се да све иде по плану и устаљеном режиму, али – не лези враже…

Иако се Радоjе (као и обично) трудио да буде прави џентлмен приликом потезања Ружиних доjки, изгледа да се тог jутра коцкице jедноставно нису срећно поклопиле и додир његових руку се баш никако ниjе допао његовоj крави. Ружа се прво окренула у правцу Радоjа и погледала га некако прекорно своjим крупним крављим очима, а онда (сасвим неочекивано) пар пута кратко цимнула левом задњом ногом и грубо “ритнула” металну канту.

Радоjе се изненадио, jер то се заиста ретко дешавало. Помислио jе да су му руке биле претерано хладне (па се Ружи то ниjе допало), или да му jе стисак био за ниjансу преjак и то jе његова нежна крава одмах осетила: “Отуда и таква реакциjа…  – помислио jе Радоjе – …за све jе крива она моjа Милена – да смо се мало помазили, jа бих сада био опуштениjи и нежниjи; а овако – нервозан сам и напет, па стискам виме као нездрав…“

Устаде човек са троножца, па се нежним гласом обрати крави: “Добро, добро, Ружо – разумео сам, извини. Хаjде да пређем са друге стране, за промену. Овде ми jе некако неудобно, не могу да се наместим како треба, па те можда и због тога мало претерано напињем. Даj да пробамо са десног бока, можда ће ти тако бити лакше и безболниjе…“ – са пуно разумевања изговорио jе Радоjе, сагнуо се моментално и вешто дохватио своj троножац, па онда опрезно заобишао Ружину повелику задњицу. Сместио се поново у бокс, али овог пута – са Ружине десне стране.

Тек што се изнова прихватио посла и пар пута повукао наниже друге две велике Ружине доjке, поновила се потпуно иста слика. Трзнула jе Ружа своjом огромном главом и окренула се нервозно (овог пута – у своjу десну страну!), а одмах затим уследио jе њен силовити “лоу-кик” задњом десном ногом! Метална канта се (уз громогласни тресак!) моментално преврнула наглавачке и оно мало млека (што jе Радоjе са тешком муком успео да намузе до тог кобног тренутка) просуло се као лавина по неравном поду Ружиног бокса.

– Е, Ружо, неће да може тако! То већ ниjе у реду! – заурлао jе сада већ потпуно слуђени Радоjе и поскочио са троножца као змиjа-звечарка! Ма каква звечарка – као краљевска кобра, толико се био наљутио!!

Донео jе одлуку у истом тренутку: везаће Ружине задње ноге за вертикалне греде њеног узаног бокса! Брзином светлости, дохватио jе мали дрвени троножац и другом руком истовремено зграбио велику лимену кофу (коjа се и даље котрљала по поду), провукао се као Худини кроз узани простор између Ружиног округлог стомака и дрвене ограде бокса, па одмах стао иза Ружине задњице – баш по центру!

Његово бистроумно решење новонасталог jутарњег проблема било jе достоjно Нобелове награде за иновативност и проналазаштво. Не часећи ни часа, извукао jе дугачку пертлу из своjе старе леве ципеле и леву задњу Ружину ногу чврсто привезао своjом “левом” пертлом за леви дирек Ружиног узаног бокса. Потпуно идентичну оперативну акциjу поновио jе jош jедном: десну задњу ногу привезао jе “десном” пертлом (са десне ципеле) за десни дирек. Укратко речено, Ружа jе била благо-рашчеречена!

Седе човек поново на дрвени троножац, и то баш иза краве, и то баш по центру. Постави кофу баш испод Ружиног вимена и поче поново да музе. Но, Фортуна му тог jутра дефинитивно ниjе била наклоњена. Ружа се по први пут у своjоj професионалноj кариjери неповратно узjогунила и ненадано проjавила своjу незгодну нарав (неки би рекли – чврст карактер!).

Тек што jе Радоjе пар пута поново повукао краву за доjке и тек што су прве капи млека поново потекле у празну металну посуду – крава се нервозно промешкољила и силовито замахнула репом! У стилу “змаj удара репом”, захватила jе Радоjа по сред’ лица и ударила га незгодно, веома болно, баш преко очиjу и баш преко носа!!

Крикну Радоjе као опарен, паде му моментално мрак на очи! Пара на уши, пена на уста – вариjанта “притаjени тигар, скривени змаj”:

– Е, вала, сад’ ми те jе доста! Сад ћу ти ja покажем шта jе ништа!!

Скочи Радоjе на ноге jуначке, попе се као мунгос на дрвени троножац и ухвати краву за снажни реп – подиже га високо горе, са намером да га привеже за попречну греду од носеће кровне конструкциjе.

Док jе десном руком држао Ружин реп, левом руком скиде каиш са своjих панталона и поче да га обмотава око хоризонталне греде. Баш у том тренутку када су му обе руке биле високо у ваздуху, падоше му панталоне заjедно са гаћама – свукоше се у комплету, некако спонтано и некако “издаjнички”, преко Радоjевог измршавелог дупета и зауставише се негде тик изнад његових чворноватих колена.

Да зло буде jош веће (као што то регуларно бива по неписаном “закону подлости”), у истом моменту када се Радоjе нашао на троношцу са рукама подигнутим увис и панталонама (у комплету са гаћама!) спуштеним “на пола копља” – отворише се улазна врата штале и унутра бану комшиjа Видоjе.

Сцена jе била потпуно филмска и готово антологиjска, нешто апсолутно фантастично и сасвим нереално, рецимо у духу легендарног филма “Двадесети век” (чувеног италиjанског режисера Бернарда Бертолучиjа). Видоjе на “климавим ногама” у полумрачноj комшиjскоj штали згрануто гледа у комшиjу Радоjа, коjи са спуштеним панталонама стоjи на троножцу иза краве, право по центру њене задњице!

Шта то радиш, црни Радоjе? – разрогачених очиjу и у тоталноj неверици, проговорио jе избезумљеним гласом готово потпуно шокирани Видоjе…

Па сексам гу, Видоjе, зар не видиш? – бесно му узврати несрећни Радоjе и резигнираним гласом jош само на краjу додаде: „Коjе друго да ти казуjем, неће ми веруjеш…“

Тако jе видео Видоjе шта jе у штали радио Радоjе. А када нешто зна и када нешто види видовити Видоjе, онда и цело “село-весело” ускоро о томе мора све да сазна. До танчина и без пардона!

Причало се о томе дуги низ година, у краjу познатом под заjедничким називом “Jужна пруга”. Причало се и препричавало, и увек се по нешто ново одузимало или додавало.

И до дан-данас се прича. Eто, и jа сам тек недавно чуо, па рекох да испричам и Вама: ако су лагали мене, онда и jа лажем Вас. У сваком случаjу, не може да шкоди. A ако не шкоди – значи да помаже. Живи били и весели – ово jе краj приче!

Наравоучениjе: не веруjте баш увек своjим сопственим очима. Jер, оно што jе на први поглед сасвим очигледно, може у неким случаjевима да буде само проста – оптичка варка!

 

Први део приче можете прочитати овде:

https://siberianfalcon.com/juzna-pruga/

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *