Мало село, зелен луг.
Тамо негде, око Власотинца (или ту негде, близу).
Рано jутро, чуjу се први петлови. Недеља.
Пробудио се Радоjе у топлој постељи. Расположен, ведар и одморан. Пипка лево, пипка десно – напипкао мекану гузу своjе жене Милене. Окренуо се бодро на бок и моментално прилепио к’ њоj…
– Женооо… – мазним гласом ће Радоjе …
– Ммммм? – промрмљала jе невољно поспана жена…
– Хаjде мало да се мазимо… – наставља даље Радоjе …
– Ма остави ме на миру, маниjаче jедан…пусти ме да спавам…
– Хаjде, жено, надошла ми снага… после спаваj…
– Ух, силна ми снага…измршавео си, душица ти у нос…
– Ма жилав сам jа…
– Да, жилав си… не смеш ни у каду да се купаш, да не пропаднеш кроз решетке…
– Ма немоj тако… даj да ти обjасним неке ствари…
– Тешко ће ти да ми обjасниш те ствари…иди прво у шталу, несрећо напаљена…да помузеш Ружу…
– Ма каква Ружа – имаш мужа… – не одустаjе од своjих намера ватрени “Ромео” – …ти помузи мужу, а после ће он Ружу… – поче Радоjе ненадано да слаже еротске стихове…
– Ма не може, кажем ти – прво Pужа…a после можда и буде нешто…
– Ма не могу после, Милена! Или сад, или ништа!
– Онда ништа…или тако, или никако…па ти бираj…
Устаде човек бесан из кревета, скочи на ноге лагане, па поче да навлачи панталоне и да се облачи. Дан му ниjе почео како треба, али нема предаjе. Брзо ће он у шталу (решио jе у секунди!) да на брзину среди Ружу, а онда назад у топли кревет да са женом ,,измири рачуне”.
Ужурбаним покретима дохватио jе повелику металну кофу за млеко и нервозно навукао старе ципеле на ноге, а онда – правац штала! Пре него што jе закорачио у двориште, погледао jе (онако у пролазу) своj лик у великом огледалу (смонтираног на самом краjу маленог ходника, одмах до излазних врата) и схватио – стварно jе последњих месеци упадљиво смршао. Две нове рупе на каишу биле су неми сведоци те сурове истине. Али, ниjе га то много бринуло. Напротив – био jе у одличноj форми и био jе задовољан собом.
Тако jе све почело, а затим се и наставило. Тамо негде, на брдовитом Балкану, у краjу познатом под заjедничким називом – “Jужна пруга”. Пошао, дакле, наш jунак Радоjе недељним jутром невољно у шталу, да помузе краву Ружу. Наставак следи…
Други део приче можете прочитати овде:
https://siberianfalcon.com/juzna-pruga-drugi-deo-vidoje/
https://www.youtube.com/watch?v=WxTzXcQyE-k