Мало село, зелен луг.

Тамо негде, око Власотинца (или ту негде, близу).

Рано jутро, чуjу се први петлови. Недеља.

Пробудио се Радоjе у топлој постељи. Расположен, ведар и одморан. Пипка лево, пипка десно – напипкао мекану гузу своjе жене Милене. Окренуо се бодро на бок и моментално прилепио к’ њоj…

Женооо… – мазним гласом ће Радоjе …

Ммммм? –  промрмљала jе невољно поспана жена…

Хаjде мало да се мазимо… – наставља даље Радоjе …

Ма остави ме на миру, маниjаче jедан…пусти ме да спавам…

Хаjде, жено, надошла ми снага… после спаваj…

Ух, силна ми снага…измршавео си, душица ти у нос…

Ма жилав сам jа…

Да, жилав си… не смеш ни у каду да се купаш, да не пропаднеш кроз решетке…

Ма немоj тако… даj да ти обjасним неке ствари…

Тешко ће ти да ми обjасниш те ствари…иди прво у шталу, несрећо напаљена…да помузеш Ружу…

Ма каква Ружа – имаш мужа… – не одустаjе од своjих намера ватрени “Ромео” – …ти помузи мужу, а после ће он Ружу… – поче Радоjе ненадано да слаже еротске стихове…

Ма не може, кажем ти – прво Pужа…a после можда и буде нешто…

Ма не могу после, Милена! Или сад, или ништа!

Онда ништа…или тако, или никако…па ти бираj…

Устаде човек бесан из кревета, скочи на ноге лагане, па поче да навлачи панталоне и да се облачи. Дан му ниjе почео како треба, али нема предаjе. Брзо ће он у шталу (решио jе у секунди!) да на брзину среди Ружу, а онда назад у топли кревет да са женом ,,измири рачуне”.

Ужурбаним покретима дохватио jе повелику металну кофу за млеко и нервозно навукао старе ципеле на ноге, а онда – правац штала! Пре него што jе закорачио у двориште, погледао jе (онако у пролазу) своj лик у великом огледалу (смонтираног на самом краjу маленог ходника, одмах до излазних врата) и схватио – стварно jе последњих месеци упадљиво смршао. Две нове рупе на каишу биле су неми сведоци те сурове истине. Али, ниjе га то много бринуло. Напротив – био jе у одличноj форми и био jе задовољан собом.

Тако jе све почело, а затим се и наставило. Тамо негде, на брдовитом Балкану, у краjу познатом под заjедничким називом – “Jужна пруга”. Пошао, дакле, наш jунак Радоjе недељним jутром невољно у шталу, да помузе краву Ружу. Наставак следи…

 

Други део приче можете прочитати овде:

https://siberianfalcon.com/juzna-pruga-drugi-deo-vidoje/

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.