Први део приче можете прочитати овде:

https://siberianfalcon.com/juzna-pruga/

 

Тек што jе Радоjе закорачио у двориште свог скромног и честитог дома, проломио се (некако изненада и некако ниоткуда!) силни и громки мушки глас. Био jе то његов први комшиjа Видоjе  – зове га весело на кафу и ракиjу:

  • Добро jутро, Радоjе! Жив ли си?
  • Жив сам, жив…добро утеро и теби…

По селу су се редовно препричавале њихове многоброjне анегдоте и пошалице. Били су то добри људи и добре комшије, помагали су jедан другом кад год jе било потребно и неопходно, али у исто време – знали су повремено да се мало “подкаче” и “баце рукавицу” право у лице.

Легенде су испредане углавном о њиховим љубавним подвизима из ране младости и швалерским авантурама из позниjег доба. Такмичили су се међусобно (и непрестано!) у вечитоj дисциплини “ко jе више жена пољубио и преврнуо”, a ту апсолутно никаквог ограничења ниjе било.

У свему томе, свакако jе било истинитих епских догађаjа (и блиставих лирских елемената), али ипак – већи део тог локалног “драмског стваралаштва” био jе потпуно измишљен и неоспорно баjковит.

Сви су то знали, наравно (jер нико ту ниjе био глуп и наиван), али нису имали ништа против доброг смеха и лаке разоноде (у стилу веселе “риболовачке приче”) после напорног дана на селу.

У сам смираj дана, знало jе да се окупи весело мушко друштво испред омалене сеоске задруге и онда (уз обавезно хладно пиво!) крену врцави “мушки разговори”: углавном о политици, наравно о фудбалу и неизбежно – о женама.

  • Молим, молим? Шта си рек’о?– брецнуо се Видоjе као опарен…
  • Кажем – добро jутро и теби, добри моj комшиjа Видоjе… – лукаво узврати Радоjе у стилу сеоског бика Jаблана (из истоимене приповетке Петра Кочића), коjи jе у критичном тренутку борбе са царским биком поклекнуо “као ђоjа на десно колено и потхватио Рудоњу испод врата”…
  • А, фала, фала – жив био! Него, ако смем да приметим – нешто си ми се спржољио у последње време!? К’о да те град убио, Боже ме прости…
  • Уф, уф! А ти си ми као некакав Блек Стена? Или Загор Те-неj? – увредио се Радоjе на ову опаску: прво му jе жена то набацила на нос (и то у кревету, у рану зору, у топлоj постељи!), а сада ево и комшиjа Видоjе опасно уjеда (усред дворишта, ничим изазван и то на “празан стомак”; што jе много, много jе!) – Много си ми ти развиjен – кад се насапуњаш на груди, пена ти изађе на леђа…
  • Аjде, аjде, немоj да си на краj срца, него долази овамо код мене, да попиjемо ракиjу заjедно, ону моjу “мученицу”. Недеља jе, брате мили, треба мало да се одмори од посла; а и не могу сам да пиjем. И кафу ће моjа жена да нам скува, и слатко ће да изнесемо…долази одма’… -насмеjао се гласно и радосно његов весели комшиjа, његов неизбежни “вечити ривал” Видоjе …
  • Оћу, фала ти…ево одма’… – разведрио се Радоjе моментално – …само прво да помузем Ружу…
  • Их, бре, какав си! Нека чека Ружа! – добацио jе у шаљивом маниру комшиjа Видоjе, а онда нехаjно одмахнуо руком и додао: Добро, важи, али немоj дуго да те чекам – да нам се не о’лади кафа и да нам се не угреjе ракиjа! Aко те нема за десет минута, долазим по тебе, очиjу ми…
  • Ма не брини ништа…ево ме, стижем… – осмехнуо се наjзад и Радоjе, а недуго затим опрезно отворио тешка дрвена врата своjе малене штале и закорачио унутра. У приjатноj полутами чекала jе Ружа – на помолу jе била редовна и уобичајена јутарња мужа. Наставак следи…

Трећи део приче можете да прочитате овде:

https://siberianfalcon.com/juzna-pruga-treci-deo-opticka-varka/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.