Први део приче можете прочитати овде:

Вук и седморо jарића. Први део: ЛОЗИНКА

 

И тако некако почиње заплет ове истините приче…

Jедног лепог дана, тумараjући шумом тамо и овамо у потрази за храном, Вук jе видео како мама Коза напушта свој топли дом и унутра оставља чак седморо малих jарића!

“Ух, каква посластица на дохват руке!” – помислио jе гладни Вук и брже-боље потрчао да се опрезно сакриjе у густом шипражjу недалеко од дрвене кућице, у коjоj су живели jарићи са своjом мамом.

Сачекао jе да мама Коза мало замакне иза прве кривине неравног прашњавог пута коjи jе водио до оближње шумске пиjаце, а онда хитро скочио на ноге лагане и пришао вратима њеног омаленог дома.

Куц-куц на врата и тада почиње прави, добро осмишљени вучиjи напад:

  • Отворите, дечице… – “утањио” jе гласић лукави Вук, у намери да имитираjући мамa Козу превари наивне jариће …
  • Ко jе? – узвратили су jарићи готово jедногласно и готово истовремено, са приметном дозом нервозе и страха у своjим нежним jарећим гласићима…
  • Како ко jе? Па jа сам, ваша мама…вратила сам се са пиjаце…ево, носим вам свеже намирнице…отворите…
  • Ниси ти наша мама! – повикали су хорски наши мали незаштићени jунаци…
  • Како нисам? – избечио се незадовољни Вук и разрогачио своjе велике очи…
  • Тако лепо, ниси! – наставили су jарићи…
  • Ма jесам, како нисам…отворите, па да видите…
  • Ако jеси, онда нам кажи лозинку?
  • Какву лозинку? – забезекнуто ће Вук…
  • Како какву лозинку? Па ону нашу, таjанствену, коjу само ми знамо…
  • Ах, да заборавио сам… – излетео се за тренутак нестрпљиви Вук, а онда се театрално закашљао и са пуно ентузиjазма наставио своjу драмску улогу: Хм-хм, хтедох да кажем – заборавила сам…па ево сад ћу да вам кажем, само мало да се приберем, односно да се присетим… – ушепртљао се сурови ловац на jариће…
  • Говори или те не пуштамо унутра! – викали су jарићи, готово стопроцентно уверени да се ради о некаквoj превари…
  • Па овако…лозинка jе…хммм…наша лозинка jе – ВАЗДУХ ТРЕПТИ, КАО ДА НЕБО ГОРИ!
  • Не, погрешио си! – заурлали су jарићи: Ето видиш – ниси ти наша мама! Ти си велики злочести Вук – хоћеш да нас превариш и да нас поjедеш! Одлази одавде или одмах зовемо шумску полициjу, да те хитно стрпаjу у Централни шумски затвор!

Увидевши да jе његов план сасвим пропао и да се практично претворио у обичан “пуцањ у празно”, Вук jе подвио своj дуги реп и побегао дубоко у шуму, како би се мало боље и студиозниjе припремио за нови напад…

Наставак приче следи – ускоро…

 

Трећи део приче можете прочитати овде:

Вук и седморо јарића. Трећи део: НОВИ ПОКУШАЈ

Добродошли у чудесни свет Сибирског Сокола:

www.siberianfalcon.com

Балканска душа у срцу Сибира!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.