Претходни део приче можете прочитати овде:

КУМ НИЈЕ ДУГМЕ (Крај трећег дела)

 

Почињем да радим, да учим, да решавам задатке из математике. Капирам брзо, понекад питам оца за неке ствари, а онда узимам збирку задатака и вежбам.

  • Поента jе у томе да ,,провалиш” како ,,систем функционише”. Онда се математика из ,,мучења” претвара у потпуно задовољство, jер решаваш проблеме и побеђујеш. Баш као у спорту, као у фудбалу. Када имаш такав приступ, онда jе све лако и све jе могуће… – учио ме стрпљиво моj добри ћале.

,,Хватао” ме дипломатски, на ,,танак лед”, jер jе знао колико силно волим фудбал. Све ми дираj, само фудбал – НЕ! А ако jе математика иста као фудбал – е, онда смо решили проблем, заувек! ,,Тандрчак, тандрчак – вретено!” – како то лепо каже маjор Курсула, у легендарном филму ,,Марш на Дрину”. Рецепт jе онда врло jедноставан – само озбиљан рад и успех не може да изостане!

У школи – своjеврсна револуциjа у мом приступу и понашању на часовима математике. Излазим пред таблу, одговарам усмено. Подижем руку, на свако Остоjино питање знам одговор.

Нови контролни задатак – четворка. Добро je. Поправљам утисак, имам стрпљења, али моj циљ jе – петица. Знам да могу, знам да знам. Jош само да то и докажем, званично.

Време лети. Завршни контролни рад уочи завршетка полугодишта. Урадио сам све тачно. Aпсолутно смирено и самоуверено очекуjем резултате испита.

Након што jе настaвник поделио вежбанке – нови шок! Поново четворка! Не могу очима да веруjем – шта сада ниjе добро?!

Прилазим наставнику Остоjићу и питам га зашто сам добио четворку, а он гледа у моjу свеску и ,,лаконски” одговара:

Лоше си писао. Лош ти jе рукопис.

 

Нокаут! Тотални! Ипак, не одустаjем jош увек – подижем се са ,,патоса”, отресам ,,прашину”, борим се. Питам Србу да ми на тренутак позаjми своjу вежбанку. Он са одобравањем клима главом и пружа ми своjу свеску. Ja прилазим Остоjи и показуjем му Србине резултате.

Проверите код Србе, све jе тачно, као и код мене. Ни његов рукопис ниjе баш наjбољи, чак напротив… али, овде jе ипак наjважниjе да су задаци тачно решени… – покушавам да исправим ,,криву Дрину”…

Jа сам своjе рекао. Рукопис ти jе лош. Све мора да буде тачно и лепо написано.

Нисам могао ништа да променим. Помирио сам се са судбином, видео сам да jе ,,враг однео шалу”. Остоjа ме jе ,,узео на зуб” и ту више нема помоћи.

 

Наставак приче можете прочитати овде:

КУМ НИJЕ ДУГМЕ (Четврти део – наставак № 4.1)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *