Преминуо последњи кинески Цар. Или, што би кинески Цига рекао – “умрео” Цар, изненадно и неочекивано.

У Кини, разумљиво – туга велика. У Кини, наравно – туга неописива. Укратко речено, у преголемоj држави Кини – туга просто преголема!

Најмногољуднија земља на планети Земљи, па је некако и туга њихова наjвећа, наjболниjа и најтужнија. Осим тога, мораjу свету да покажу и докажу своjу неоспорну величину у свим животним сферама, па су због тога и њихови закони најстрожи и најсуровији.

Управо због тога, у време државне жалости није било дозвољено никакво уживање у животу, никакво задовољство и никаква животна радост. Када држава пати, сви морају да пате, колективно и без изузетака.

 

Баш у тренутку када су ту страшну вест саопштили и пренели сви државни медији (као ударну новост и страшну трагедију), десило се следеће.

У једном малом хотелу, на самом краjу једног маленог провинцијског градића, у маленоj хотелскоj соби – сусрео се млади љубавни пар; сусрели се она и он, жељни и расположени да уживају једно у другом “свим жаром срца свог”.

И таман се прихватили посла (као у оноj кинескоj народноj песми: шире руке, у лице се љубе, бацаjу одећу на патос; или, што би прост кинески народ рекао – почели жестоко да се “приватавају”), кад изненада одjекну страшна вест.

Баш као гром из ведрог неба, са великог екрана ТВ-приjемника (коjи jе красио централни зид омаленог љубавног гнезда, а кога у наступу вреле страсти нису стигли да искључе), погодио их jе дрхтави глас спикера државне телевизиjе и његова сурова информациjа! Моментално jе проглашена државна жалост, коjа ће траjати – читавих десет дана!!

 

У соби – шок и неверица! Страва и ужас за узаврели љубавни пар! Шта сада да раде? Како да прекину љубавну игру, баш онда када jе најслађе, наjватрениjе и наjлепше?

Опет, не смеjу да наставе до краjа, jер у Кини и зидови имаjу уши. Чуће их неко кроз танке зидове хотелске собе, приjавиће их државним властима, а онда следи сурова казна за обоjе. За такав прекршаj колективне дисциплине, по кинеским законима било jе предвиђено доживотно изгнанство у сурова пространства леденог Сибира, братске им и блиске велике земље Русије.

Драконска казна за бескраjно љубавно задовољство – јесу ли спремни да плате такву страшну цену за само једну ноћ безграничног ужитка? Или да се ипак самодисциплиновано одрекну сладострашћа и истог тренутка “спусте заставу на пола копља”?

Шта ће бити даље? Шта ће и како ће? Шта су одлучили – коjем царству да се приволе? Остаjе да видимо у наставку ове приче…ускоро…

Други део приче можете прочитати овде:

https://siberianfalcon.com/kineska-tuga-drugi-deo-nedoumica/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *