Државна галерија Третjаков. Наставак №4: Портрети и слике уметника Иље Репина

Трећи део:

Државна галерија Третjаков. Трећи део: Галерија портрета

Текст на руском:

Третьяковская галерея. Часть №4: Портреты и живописи художника Ильи Репина

Текст на енглеском:

Tretyakov Gallery. Part №4: Portraits and paintings of the artist Ilya Repin

Иља Ефимович Репин (на руском: Илья Ефимович Репин, 1844 – 1930) – руски сликар, учитељ, професор, редовни члан Царске академије уметности.

Од самог почетка своје каријере, од 1870-их, Репин је постао једна од кључних личности у руском реализму.

И. Е. Репин: ***„Религиозна поворка у провинцији Курск“*** (1883). Уметник је успео да реши проблем одражавања целокупне разноликости живота у свом богатом ликовном стваралаштву; у свом раду успео је да обухвати све аспекте савремености и да дотакне актуелне теме интересантне за јавност.

Изразита „пластичност“ била је карактеристична за Репинов уметнички језик; уочавао је и потом у свом маниру примењивао различите стилске трендове, почев од шпанских и холандских сликара из 17. века, па све до знаменитог руског сликара Александра Иванова (прва половина 19. века) и модерних француских импресиониста.

И. Е. Репин: ***„Орач. Лав Толстој на ораници”*** (1887)

Процват Репиновог уметничког рада догодио се 1880-те године. Уметник ствара галерију портрета својих савременика, ради као историјски уметник и мајстор свакодневних сцена.

И. Е. Репин: **„Тегљачи на Волги“** (наjамни радници коjи вуку бродове на реци ***Волги***), 1870-1873. На пољу историјског сликарства, привукла га је могућност да открије емоционалну експресивност одређене конкретне ситуације. Опсесиjа уметника био је модернизам, али у условима када jе стварао слике на теме легендарне прошлости успевао jе да остане *„господар горуће садашњости“*, уверено смањујући дистанцу између гледаоца и јунака његових дела.

***

И. Е. Репин: „Тегљачи на Волги“ (наjамни радници коjи вуку бродове на реци Волги), 1870-1873. Сценарио настанка прве од Репинових значајних слика “нацртао” је и осмислио сам живот. 1868. године, радећи на студентским скицама, Иља Ефимович је на реци Неви видео наjамне раднике (тегљаче) како вуку бродове.

***Нева*** је река у Русији, која тече кроз територију Лењинградске области и Санкт Петербурга, спајајући језеро Ладога са Финским заливом у Балтичком мору. Дужина је 74 км, а површина сопственог базена је 5 хиљада км².

***Нева*** је једина река која извире из *Ладога језера*. Четири града налазе се на обалама Неве: *Шлиселбург*, *Кировск*, *Отрадное*, *Санкт Петербург* и jош неколико десетина других насеља. Пловљива је читавим током, део је *Волго-Балтичког водотока* и *Беломорско-Балтичког канала.*

Контраст између потпуно незаинтересоване и безбрижне “публике”, односно шетача на обали и људи који “у зноjу лица свог” вуку бродове сопственим рукама (уз помоћ моћних конопаца и кожних каишева) толико је импресионирао студента Академије да се по повратку у своj изнајмљени стан моментално посветио стварању скица које приказују управо ту “вучну радну снагу”, односно мукотрпно тегљење веома тешког терета сопственом силом човека.

Базен **Волге**. *Волга* је река у европском делу Русије (мали део делте Волге, ван главног корита реке, налази се у Казахстану). Једна од највећих река на *Земљи* и највећа по садржају воде, подручју слива и дужини у *Европи*, као и највећа река на свету, која се улива у дренажни (унутрашњи) резервоар. Дужина реке је **3530** км (пре изградње акумулација – 3690 км), а слив (сливно подручје) заузима површину од **1360** хиљада км². Годишњи проток воде је **254** км³. На *Волги* постоје четири „милионска“ града (од извора до ушћа): *Нижњи Новгород*, *Казањ*, *Самара* и *Волгоград*. У периоду од 1930-1980 године на Волги је изграђено осам хидроелектрана које су део каскаде *Волга-Кама*. Део територије Русије која се налази непосредно поред реке *Волге* назива се ***Поволожjе*** (на руском: **Поволжье**).

***

Према ликовном критичару В. В. Стасову, Репиново дело је „енциклопедија Русије након реформи.“ Посљедњих 30 година свог живота Репин је провео у Финској, на свом имању Пенатес у Куокалеу. Наставио је да ради константно, иако не баш тако интензивно и плодотворно као у младости.

И. Е. Репин: ***„Васкрснуће ћерке Јаира“*** (1871). Последњих година окренуо се *библијским темама*. Репин је у *Куокалеу* написао мемоаре; један број његових есеја укључен је у мемоаре *„Далеко-близу“*.

Као учитељ и уважени педагог васпитао је читаву плеjаду познатих уметника: Б. М. Кустодиев, И. Е. Грабар, И. С. Куликов, Ф. А. Малиавин, А. П. Остроумова-Лебедева, Н. И. Фесхин, В. А. Серов.

Портрети Иље Репина: