Трећи део:

Државна галерија Третjаков. Трећи део: Галерија портрета

Текст на руском:

Третьяковская галерея. Часть №4: Портреты и живописи художника Ильи Репина

Текст на енглеском:

Tretyakov Gallery. Part №4: Portraits and paintings of the artist Ilya Repin

 

Иља Ефимович Репин (на руском: Илья Ефимович Репин, 1844 – 1930) – руски сликар, учитељ, професор, редовни члан Царске академије уметности.

Иља Ефимович Репин

Од самог почетка своје каријере, од 1870-их, Репин је постао једна од кључних личности у руском реализму.

И. Е. Репин: „Религиозна поворка у провинцији Курск“ (1883). Уметник је успео да реши проблем одражавања целокупне разноликости живота у свом богатом ликовном стваралаштву; у свом раду успео је да обухвати све аспекте савремености и да дотакне актуелне теме интересантне за јавност.

Изразита „пластичност“ била је карактеристична за Репинов уметнички језик; уочавао је и потом у свом маниру примењивао различите стилске трендове, почев од шпанских и холандских сликара из 17. века, па све до знаменитог руског сликара Александра Иванова (прва половина 19. века) и модерних француских импресиониста.

И. Е. Репин: „Орач. Лав Толстој на ораници” (1887)

Процват Репиновог уметничког рада догодио се 1880-те године. Уметник ствара галерију портрета својих савременика, ради као историјски уметник и мајстор свакодневних сцена.

И. Е. Репин: „Тегљачи на Волги“ (наjамни радници коjи вуку бродове на реци Волги), 1870-1873. На пољу историјског сликарства, привукла га је могућност да открије емоционалну експресивност одређене конкретне ситуације. Опсесиjа уметника био је модернизам, али у условима када jе стварао слике на теме легендарне прошлости успевао jе да остане „господар горуће садашњости“, уверено смањујући дистанцу између гледаоца и јунака његових дела.

***

И. Е. Репин: „Тегљачи на Волги“ (наjамни радници коjи вуку бродове на реци Волги), 1870-1873. Сценарио настанка прве од Репинових значајних слика “нацртао” је и осмислио сам живот. 1868. године, радећи на студентским скицама, Иља Ефимович је на реци Неви видео наjамне раднике (тегљаче) како вуку бродове.

Нева је река у Русији, која тече кроз територију Лењинградске области и Санкт Петербурга, спајајући језеро Ладога са Финским заливом у Балтичком мору. Дужина је 74 км, а површина сопственог базена је 5 хиљада км².
Нева је једина река која извире из Ладога језера. Четири града налазе се на обалама Неве: Шлиселбург, Кировск, Отрадное, Санкт Петербург и jош неколико десетина других насеља. Пловљива је читавим током, део је Волго-Балтичког водотока и Беломорско-Балтичког канала.

Контраст између потпуно незаинтересоване и безбрижне “публике”, односно шетача на обали и људи који “у зноjу лица свог” вуку бродове сопственим рукама (уз помоћ моћних конопаца и кожних каишева) толико је импресионирао студента Академије да се по повратку у своj изнајмљени стан моментално посветио стварању скица које приказују управо ту “вучну радну снагу”, односно мукотрпно тегљење веома тешког терета сопственом силом човека.

Базен Волге. Волга је река у европском делу Русије (мали део делте Волге, ван главног корита реке, налази се у Казахстану). Једна од највећих река на Земљи и највећа по садржају воде, подручју слива и дужини у Европи, као и највећа река на свету, која се улива у дренажни (унутрашњи) резервоар. Дужина реке је 3530 км (пре изградње акумулација – 3690 км), а слив (сливно подручје) заузима површину од 1360 хиљада км². Годишњи проток воде је 254 км³. На Волги постоје четири „милионска“ града (од извора до ушћа): Нижњи Новгород, Казањ, Самара и Волгоград. У периоду од 1930-1980 године на Волги је изграђено осам хидроелектрана које су део каскаде Волга-Кама. Део територије Русије која се налази непосредно поред реке Волге назива се Поволожjе (на руском: Поволжье).

***

Према ликовном критичару В. В. Стасову, Репиново дело је „енциклопедија Русије након реформи.“ Посљедњих 30 година свог живота Репин је провео у Финској, на свом имању Пенатес у Куокалеу. Наставио је да ради константно, иако не баш тако интензивно и плодотворно као у младости.

И. Е. Репин: „Васкрснуће ћерке Јаира“ (1871). Последњих година окренуо се библијским темама. Репин је у Куокалеу написао мемоаре; један број његових есеја укључен је у мемоаре „Далеко-близу“.

Као учитељ и уважени педагог васпитао је читаву плеjаду познатих уметника: Б. М. Кустодиев, И. Е. Грабар, И. С. Куликов, Ф. А. Малиавин, А. П. Остроумова-Лебедева, Н. И. Фесхин, В. А. Серов.

Портрети Иље Репина:

Портрет оца – Ефима Васиљевича Репина, 1879.

 

Портрет маjке – Татјане Степановне Репинe, 1867. год.

 

Михаил Иванович Глинка током компоновања опере „Руслан и Људмила“, (1887). Иља Репин (Галерија слика и цртежа уметника).

 

И. Е. Репин: Портрет писца И. С. Тургењева, 1874.

 

Портрет сликара В. И. Сурикова (аутор: И. Е. Репин, 1877)

 

Портрет сликара В. Д. Поленова. (И. Репин, 1877)

 

И. Е. Репин: Принцеза Софиjа, 1879.

 

И. Е. Репин: „Јесењи букет“, 1892.

 

И. Е. Репин: Портрет Павла Третјакова, 1883.

 

И. Е. Репин – аутопортрет.

Наставак №5:

Државна галерија Третјаков. Наставак №5: Партнерство „луталица“ – Карл Брјулов

Москва 2020, Државна галерија Третјаков. Путујте на крилима Сибирског Сокола!

Добродошли у чудесни свет Сибирског Сокола:

www.siberianfalcon.com

Балканска душа у срцу Сибира!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *