Други део:

Државна галериja Третjаков. Други део: Главна зграда галерије

Текст на руском:

Третьяковская галерея. Часть третья: Портретная галерея

Текст на енглеском:

Tretyakov Gallery. Part Three: Portrait Gallery

 

Крајем 1860-их, П. М. Третjаков је одлучио да створи портретну галерију – галериjу портрета истакнутих личности руске културе („личности драгих нацији“) – композитора, писаца, уметника.

Портрет Лава Толстоја из 1873. (аутор: Крамскоj, Иван Николаевич). Павел Михајлович је желео да има портрет Л. Н. Толстоја још 1869, али чувени писац је тада одбио да позира; одлучио jе ипак да то учини нешто касниjе: 1873. године И. Крамскoj је на „jедвите jаде“ успео да га убеди и тако jе настао jедан од бисера портретне галериjе Третjаковског. П. М. Третjаков је том приликом написао: „Jако ми је драго што коначно сликате портрет нашег познатог писца. Тако сам и мислио – jедино Ви сте били у стању да убедите оног кога jе немогуће убедити – честитам вам!“

Већ у том периоду, Павел Михајлович се (у избору радова за своjу уметничку галериjу) потпуно ослања искључиво на свој укус, упркос приговорима, а понекад и отвореном негодовању еминентних уметника. Почео је не само да купује већ створена дела, већ и да наручује нове портрете.

Третјаков, Павел Михајлович. (Портрет jе дело сликара Иље Репина, 1883, Државна галерија Третjаков.)

Баш у то време, Третјаков је постао искрени присталица новоформираног Партнерства путујућих уметничких изложби. Павел Михајлович присуствује свим изложбама, пружа материјалну и моралну подршку независним путујућим уметницима – популарним „Луталицама“. Од тада се већина слика за галерију купује управо на тим на изложбама или чак и пре њих, тачниjе – непосредно у уметничким радионицама самих уметника (сликара, ваjара, скулптора).

Дмитриј Иванович Мендељејев, 1878 (аутор: Крамској, Иван Николаевич) – руски хемичар, научник, енциклопедиста. Међу најпознатијим открићима је свакако периодични закон хемијских елемената, један од основних закона универзума, саставни део свих природних наука. Познат је као један од двојице научника који су створили Периодни систем елемената; који је био важна карика науке у Другој индустријској револуцији.

***

Партнерство путујућих уметничких изложби (укратко Луталице) представља удружење руских уметника.

Фјодор Михајлович Достојевски (1821 – 1881) – руски писац, мислилац, филозоф и публициста. Дописни члан Санкт Петербуршке академије наука од 1877. (Василиј Перов: Портрет писца Фјодора Михајловича Достојевског, 1872. Москва, Државна галерија Третјаковског.)

У естетском погледу, учесници Партнерства, или Луталице, намерно су се противили академицима све до 1890-их. Тврдили су да су инспирисани популизмом (зближавању интелигенције са обичним људима). Организујући путујуће изложбе, Луталице су водиле активне образовне активности и уjедно осигурале маркетинг својих радова; економски живот Партнерства био је изграђен на кооперативној основи.

„Шумар“ – слика руског уметника Ивана Крамског (1837-1887), насликана 1874. Слика је део колекције Државне галерије Третjаков. Величина слике је 84 × 62 цм. Ова слика је била позната и под другим именима: „Човек са палицом“, „Човек са палицом у шуми“ или „Човек у упуцаном шеширу“. Представља такозвани „тип-портрет“ – врсту слика која је постала широко распрострањена у руском сликарству 1870-их.

Партнерство путујућих уметничких изложби (луталице)
Чланство – Пријем у Партнерство вршен је кандидовањем на генералноj скупштини.
Врста организације – Креативно удружење уметника.
Основа – Датум оснивања: 1863.
Ликвидација – 1923 (СССР).

***

Павел Михајлович високо је ценио таленат И. Н. Крамског, са којим се нарочито сродио 1876. године. У то време, уметник је живео у кући породице Третjаков (у Лаврушинском сокаку, у Москви), где је сликао портрет Вере Николајевне Третjакове (супруге Павела Михајловича).

Иван Николајевич Крамскоj. Портрет уметника Шишкина. (1880, Руски музеј)

Искористивши тренутну физичку слабост (и због тога – присилну неактивност) иначе увек заузетог Павела Третјакова, уметник је почео да слика и његов портрет. Од тада је започело породично пријатељство. Зближавање је свакако омогућено и услед веома блиских општих уметничких ставова, као и веровање у јавну, грађанску мисију уметности.

Портрет уметника И. И. Шишкина, 1873 (Аутор: Крамскоj, Иван Николаевич)

Иван Николајевич Крамскоj (1837 – 1887) – руски сликар и цртач, мајстор жанровског, историјског и портретног сликарства; ликовни критичар.

И. Н. Крамској – портрети:

Портрет писца М. Е. Саљтикова-Шчедрина (1826-1889). 1879, уље на платну, Државна галерија Третjаков, 88 к 68цм, Москва. Извршено по налогу П. М. Третjакова. Ауторскa репродукциjа портрета налази се у музеју Института за руску књижевност.

 

Портрет писца Аксакова, Сергеја Тимофејевича

 

„Христос у пустињи“, 1872. Платно. 180 × 210 цм. Државна галерија Третjаков, Москва.

 

„Неутешна бол“, 1884. Уље на платну. 228 × 141 цм. Државна галерија Третjаков, Москва.

 

Портрет царице Марије Александровне, 1877

 

Портрет сина, Сергеја Крамског (Аутор: Иван Крамскоj, 1883)

 

„Портрет једне даме“, 1881, Eкатеринбург, Музеј ликовних уметности (аутор: Иван Крамскоj)

 

„Непознатa“ – слика руског уметника Ивана Крамског (1837-1887), насликана 1883. године и која је део збирке Државне Третјакове галерије. Величина слике је 75,5 × 99 цм. Портрет се често погрешно назива „Непозната жена“ због истоимене песме Александра Блока (руски – НЕЗНАКОМКА).

 

Александар III (1845 – 1894). Аутор: Иван Крамскоj. Александaр III Александрович – руски цар, пољски цар и велики војвода од Финске од 1881. Син цара Александра II и унук Николаjа I; отац последњег руског монарха Николаjа II. Придржавао се конзервативних (националистичких) ставова и водио политику контра-реформи, као и русификацију националних перифериjа. Закључио је Француско-руску унију. Под његовом влашћу Русија није ратовала, због чега је добио надимак – Миротворац.
Мост Александра III у Паризу финансирао је и изградио лично Николаj II

 

Портрет Крамског (аутор: Иља Репин)

 

Поштанска коверта СССР-а, 1987 година: 150. годишњица од рођења Крамског.

Четврти део:

Државна галерија Третjаков. Наставак №4: Портрети и слике уметника Иље Репина

Москва 2020, Државна галерија Третjаков. Путујте на крилима Сибирског Сокола!

Добродошли у чудесни свет Сибирског Сокола:

www.siberianfalcon.com

Балканска душа у срцу Сибира!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.