Крајем 1860-их, П. М. Третjаков је одлучио да створи портретну галерију – галериjу портрета истакнутих личности руске културе („личности драгих нацији“) – композитора, писаца, уметника.
Портрет Лава Толстоја из 1873. (аутор: Крамскоj, Иван Николаевич). Павел Михајлович је желео да има портрет Л. Н. Толстоја још 1869, али чувени писац је тада одбио да позира; одлучио jе ипак да то учини нешто касниjе: 1873. године И. Крамскoj је на „jедвите jаде“ успео да га убеди и тако jе настао jедан од бисера портретне галериjе Третjаковског. П. М. Третjаков је том приликом написао: „Jако ми је драго што коначно сликате портрет нашег познатог писца. Тако сам и мислио – jедино Ви сте били у стању да убедите оног кога jе немогуће убедити – честитам вам!“
Већ у том периоду, Павел Михајлович се (у избору радова за своjу уметничку галериjу) потпуно ослања искључиво на свој укус, упркос приговорима, а понекад и отвореном негодовању еминентних уметника. Почео је не само да купује већ створена дела, већ и да наручује нове портрете.
Третјаков, Павел Михајлович. (Портрет jе дело сликара Иље Репина, 1883, Државна галерија Третjаков.)
Баш у то време, Третјаков је постао искрени присталица новоформираног Партнерства путујућих уметничких изложби. Павел Михајлович присуствује свим изложбама, пружа материјалну и моралну подршку независним путујућим уметницима – популарним „Луталицама“. Од тада се већина слика за галерију купује управо на тим на изложбама или чак и пре њих, тачниjе – непосредно у уметничким радионицама самих уметника (сликара, ваjара, скулптора).
Партнерство путујућих уметничких изложби (укратко Луталице) представља удружење руских уметника.
Фјодор Михајлович Достојевски (1821 – 1881) – руски писац, мислилац, филозоф и публициста. Дописни члан Санкт Петербуршке академије наука од 1877. (Василиј Перов: Портрет писца Фјодора Михајловича Достојевског, 1872. Москва, Државна галерија Третјаковског.)
У естетском погледу, учесници Партнерства, или Луталице, намерно су се противили академицимасве до 1890-их. Тврдили су да су инспирисани популизмом (зближавању интелигенције са обичним људима). Организујући путујуће изложбе, Луталице су водиле активне образовне активности и уjедно осигурале маркетинг својих радова; економски живот Партнерства био је изграђен на кооперативној основи.
„Шумар“ – слика руског уметника Ивана Крамског (1837-1887), насликана 1874. Слика је део колекције Државне галерије Третjаков. Величина слике је 84 × 62 цм. Ова слика је била позната и под другим именима: „Човек са палицом“, „Човек са палицом у шуми“ или „Човек у упуцаном шеширу“. Представља такозвани „тип-портрет“ – врсту слика која је постала широко распрострањена у руском сликарству 1870-их.
Партнерство путујућих уметничких изложби (луталице)
Чланство – Пријем у Партнерство вршен је кандидовањем на генералноj скупштини.
Врста организације – Креативно удружење уметника.
Основа – Датум оснивања: 1863.
Ликвидација – 1923 (СССР).
***
Павел Михајлович високо је ценио таленат И. Н. Крамског, са којим се нарочито сродио 1876. године. У то време, уметник је живео у кући породице Третjаков (у Лаврушинском сокаку, у Москви), где је сликао портрет Вере Николајевне Третjакове (супруге Павела Михајловича).
Иван Николајевич Крамскоj. Портрет уметника Шишкина. (1880, Руски музеј)
Искористивши тренутну физичку слабост (и због тога – присилну неактивност) иначе увек заузетог Павела Третјакова, уметник је почео да слика и његов портрет. Од тада је започело породично пријатељство. Зближавање је свакако омогућено и услед веома блиских општих уметничких ставова, као и веровање у јавну, грађанску мисију уметности.
Портрет уметника И. И. Шишкина, 1873 (Аутор: Крамскоj, Иван Николаевич)
Иван Николајевич Крамскоj (1837 – 1887) – руски сликар и цртач, мајстор жанровског, историјског и портретног сликарства; ликовни критичар.
И. Н. Крамској – портрети:
Портрет писца М. Е. Саљтикова-Шчедрина(1826-1889). 1879, уље на платну, Државна галерија Третjаков, 88 к 68цм, Москва. Извршено по налогу П. М. Третjакова. Ауторскa репродукциjа портрета налази се у музеју Института за руску књижевност.
Портрет сина, Сергеја Крамског (Аутор: Иван Крамскоj, 1883)
„Портрет једне даме“, 1881, Eкатеринбург, Музеј ликовних уметности (аутор: Иван Крамскоj)
„Непознатa“ – слика руског уметника Ивана Крамског (1837-1887), насликана 1883. године и која је део збирке Државне Третјакове галерије. Величина слике је 75,5 × 99 цм. Портрет се често погрешно назива „Непозната жена“ због истоимене песме Александра Блока (руски – НЕЗНАКОМКА).
Александар III (1845 – 1894). Аутор: Иван Крамскоj. Александaр III Александрович – руски цар, пољски цар и велики војвода од Финске од 1881. Син цара Александра II и унук Николаjа I; отац последњег руског монарха Николаjа II. Придржавао се конзервативних (националистичких) ставова и водио политику контра-реформи, као и русификацију националних перифериjа. Закључио је Француско-руску унију. Под његовом влашћу Русија није ратовала, због чега је добио надимак – Миротворац.Мост Александра III у Паризу финансирао је и изградио лично Николаj II
Портрет Крамског (аутор: Иља Репин)
Поштанска коверта СССР-а, 1987 година: 150. годишњица од рођења Крамског.
