Државна галерија Третjаков. Трећи део: Галерија портрета

Други део:

Државна галериja Третjаков. Други део: Главна зграда галерије

Текст на руском:

Третьяковская галерея. Часть третья: Портретная галерея

Текст на енглеском:

Tretyakov Gallery. Part Three: Portrait Gallery

Крајем 1860-их, П. М. Третjаков је одлучио да створи портретну галерију – галериjу портрета истакнутих личности руске културе („личности драгих нацији“) – композитора, писаца, уметника.

Портрет **Лава Толстоја** из 1873. (аутор: Крамскоj, Иван Николаевич). Павел Михајлович је желео да има портрет Л. Н. Толстоја још 1869, али чувени писац је тада одбио да позира; одлучио jе ипак да то учини нешто касниjе: 1873. године И. Крамскoj је на „jедвите jаде“ успео да га убеди и тако jе настао jедан од бисера портретне галериjе Третjаковског. П. М. Третjаков је том приликом написао: „Jако ми је драго што коначно сликате портрет нашег познатог писца. Тако сам и мислио – jедино Ви сте били у стању да убедите оног кога jе немогуће убедити – честитам вам!“

Већ у том периоду, Павел Михајлович се (у избору радова за своjу уметничку галериjу) потпуно ослања искључиво на свој укус, упркос приговорима, а понекад и отвореном негодовању еминентних уметника. Почео је не само да купује већ створена дела, већ и да наручује нове портрете.

Третјаков, Павел Михајлович. (Портрет jе дело сликара Иље Репина, 1883, Државна галерија Третjаков.)

Баш у то време, Третјаков је постао искрени присталица новоформираног Партнерства путујућих уметничких изложби. Павел Михајлович присуствује свим изложбама, пружа материјалну и моралну подршку независним путујућим уметницима – популарним „Луталицама“. Од тада се већина слика за галерију купује управо на тим на изложбама или чак и пре њих, тачниjе – непосредно у уметничким радионицама самих уметника (сликара, ваjара, скулптора).

**Дмитриј Иванович Мендељејев**, 1878 (аутор: Крамској, Иван Николаевич) – руски хемичар, научник, енциклопедиста. Међу најпознатијим открићима је свакако *периодични закон хемијских елемената*, један од основних закона универзума, саставни део свих природних наука. Познат је као један од двојице научника који су створили Периодни систем елемената; који је био важна карика науке у Другој индустријској револуцији.

***

Партнерство путујућих уметничких изложби (укратко Луталице) представља удружење руских уметника.

**Фјодор Михајлович Достојевски** (1821 – 1881) – руски писац, мислилац, филозоф и публициста. Дописни члан Санкт Петербуршке академије наука од 1877. (Василиј Перов: Портрет писца Фјодора Михајловича Достојевског, 1872. Москва, Државна галерија Третјаковског.)

У естетском погледу, учесници Партнерства, или Луталице, намерно су се противили академицима све до 1890-их. Тврдили су да су инспирисани популизмом (зближавању интелигенције са обичним људима). Организујући путујуће изложбе, Луталице су водиле активне образовне активности и уjедно осигурале маркетинг својих радова; економски живот Партнерства био је изграђен на кооперативној основи.

**„Шумар“** – слика руског уметника Ивана Крамског (1837-1887), насликана 1874. Слика је део колекције Државне галерије Третjаков. Величина слике је 84 × 62 цм. Ова слика је била позната и под другим именима: *„Човек са палицом“*, *„Човек са палицом у шуми“* или *„Човек у упуцаном шеширу“*. Представља такозвани *„тип-портрет“* – врсту слика која је постала широко распрострањена у руском сликарству 1870-их.

Партнерство путујућих уметничких изложби (луталице)
Чланство – Пријем у Партнерство вршен је кандидовањем на генералноj скупштини.
Врста организације – Креативно удружење уметника.
Основа – Датум оснивања: 1863.
Ликвидација – 1923 (СССР).

***

Павел Михајлович високо је ценио таленат И. Н. Крамског, са којим се нарочито сродио 1876. године. У то време, уметник је живео у кући породице Третjаков (у Лаврушинском сокаку, у Москви), где је сликао портрет Вере Николајевне Третjакове (супруге Павела Михајловича).

Иван Николајевич Крамскоj. Портрет уметника ***Шишкина***. (1880, Руски музеј)

Искористивши тренутну физичку слабост (и због тога – присилну неактивност) иначе увек заузетог Павела Третјакова, уметник је почео да слика и његов портрет. Од тада је започело породично пријатељство. Зближавање је свакако омогућено и услед веома блиских општих уметничких ставова, као и веровање у јавну, грађанску мисију уметности.