Са Зоком ми почиње дан –
Весео, чио и драг;
Са Зоком jа тонем у сан –
Опуштен, миран и благ…
Без Зоке jа дотичем дно –
Са Зоком лакше jе све;
Уз Зоку побеђуjем зло –
У jаву претварам сне…
Без ње сваки ДАН ме боли –
Не знам шта бих jа без ње?
Душа пати, срце боли –
Лепа Зока ми jе све!
Без ње свака НОЋ ме боли –
Не знам шта бих jа без ње?
Душа стрепи, срце воли –
Слатка Зока ми jе све!
Са Зоком jа тонем у сан –
Опуштен, миран и благ…
Са Зоком започињем дан –
Весео, чио и драг;
Без Зоке jа дотичем дно –
Са Зоком лакше jе све;
Уз Зоку побеђуjем зло –
У jаву претварам сне…
Без ње сваки ДАН ме боли –
Не знам шта бих jа без ње?
Душа пати, срце боли –
Лепа Зока ми jе све!
Без ње свака НОЋ ме боли –
Не знам шта бих jа без ње?
Душа стрепи, срце воли –
Слатка Зока ми jе све!
Нешто у твом погледу,
Нешто у твом оку,
Шапуће ми ноћима:
“Бори се за Зоку!”
Како, моjа Зоко,
Љубим те у око?
Нешто у твом држању,
Нешто у твом стасу,
Изазива немире –
Дрхтање у гласу!
Зашто, моjа Зоко,
Љубим те у око?
Желим да те додирнем,
Желим да те мазим,
Да те љубим ноћима –
Да те вечно пазим!
Хаjде, моjа Зоко –
Љубим те у око!
Без ње сваки ДАН ме боли –
Не знам шта бих jа без ње?
Душа пати, срце боли –
Лепа Зока ми jе све!
Без ње свака НОЋ ме боли –
Не знам шта бих jа без ње?
Душа стрепи, срце воли –
Слатка Зока ми jе све!
