Први део приче можете прочитати овде:

ЗА ШАКУ ШЉИВА

 

Пренеразили се Цига и Циганка моментално. Преселе им шљиве. Застале им коштице у грлу! ,,Шире руке, у лице се љубе” – моле газду за опроштаj:

,,Извини, газда, нисмо знали! Hисмо хтели! Гладни смо, дуго путуjемо, па мало само да презалогаjимо, да се освежимо. Да не умремо од глади, добри наш газда…” – тужним гласом хвата Цига на патетику…

,,Разумем jа вас, али разумите и ви мене. Направили сте ми велику штету. Шта jа сада да радим? Како то да надокнадим?” – смирено узвраћа газда и ,,пребацуjе лоптицу преко мреже”…

,,Да се договоримо некако, газда, па људи смо, сунце му жарко. Eво, ћу ти отпевам нешто, само кажи шта, само за тебе. Ja сам музикант, певам на свадбе, певам на са’ране, певам на вашари. Коjу песму да ти отпевам, газда? Само кажи, све ће се договоримо…” – наставља Цига своjу драмску улогу…

,,Ма пусти песму, Циго, ниjе мени до песме. Муку мучим са овим моjим воћњаком, дању и ноћу обилазим, штитим воћке од птица, гусеница и осталих грабљивица. А ево сада, друга ме мука ненадано спопаде – наиђе ти са женом и обрисасте ми шљиве као скакавци жито. Ниjе то у реду. Ниje то поштено…” – врти главом несрећни човек.

,,Jeсте, газда, то jест’ – ниjе, газда, ниjе то поштено. Слажем се, све се слажем, добри моj газда. Све ћу ти надокнадим, све ћу ти платим – ево, само да одрадим jедну свадбу, jедан вашар,  jедну са’рану и одма’ доносим паре, да ти поштено платим за штету…” – млатара Цига рукама, као скретничар…

,,Ма не може тако, Циго. Не веруjем jа теби, преварићеш ме. Циган си, брате, волиш да слажеш, а волиш и да украдеш, то ти jе у крви. Него, да ми одма’ решимо ову ситуациjу или ће пушка да ради. Поубиjаћу вас на правди Бога, очиjу ми моjих плавих, као што су плаве и ове шљиве коjе сте ми поjели ти и твоjа жена…” – сада већ љутито почиње газда, издали га живци потпуно…

,,Немоj, Куме, молим те! Немоj, брате рођени, ако Бога знаш! Даj да се договоримо, само немоj танџара да ради. Немоj, љубим те у твоjе плаве и добре очи! Имам децу, имам жену – не убиjаj, домаћине…” – паде на колена Цига…

 

Наставак приче можете прочитати овде:

ЗА ШАКУ ШЉИВА (Трећи део)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *