ТРАЖИМ JЕДНУ ПЕСМУ (Краj приче)

Шести део приче можете прочитати овде:

ТРАЖИМ JЕДНУ ПЕСМУ (Шести део)

 

И jа идем за своjим сном. На почетку прошле године (2018) решио сам да ,,оживим” своjе песме и да их уградим у одговараjућу музичку конструкцију. Да буду доступне, да не буду ,,заробљене”, да лакше допру до мојих пријатеља, знаних и незнаних, оних који живот живе на сличан начин као ја.

Пишу ми другари из Бора: ,,Ништа више ниjе исто, све се променило, вредности су се промениле. Не виђамо се више, нема дружења…”

А ја кажем: ништа се није променило и све је исто као што је било!

Ко је био добар човек онда када смо били деца – остао је добар и поштен човек до дана данашњег. О томе говоре моје приче и моје песме. Онај ко је био говно, то је и остао, а како каже мој отац: ,,Од гована се пита не прави.”

И зато: тамо негде крајем септембра или почетком октобра текуће године, долазим у свој град, долазим у Бор. И позваћу своје другаре, да се окупимо, да се дружимо, да се фоткамо, да се као добри људи поштено напијемо.

Позваћу своју генерацију, али и оне старије, јер од њих смо учили. Позваћу наравно и оне млађе, јер на њима свет остаје.

До скорог сусрета, другари. Видимо се, у здрављу и весељу. Ја сам капитен и наша утакмица није завршена. Она још траје и крај може да одсвира само онај врховни судија одозго.

Хвала за симпатичне опаске у стилу ,,Сиборски Соко” или ,,Сомборски Соко”. Све то има смисла. Бор је мој град, ту сам рођен и ту сам одрастао. Ту сам завршио основну и средњу школу, ту сам играо фудбал, ту сам се први пут заљубио. У Сомбору сам служио војску. Мени је то симпатично и није злурадо.

Тренутно ,,лутам” кроз сибирску таjгу, презиме ми jе Соколов, па сам  се због тога прозвао Сибирским Соколом. То може да смета само змиjуринама, кучиштима, jаjарама, пиздама, педерчинама, покварењацима. Добри људи ће разумети шта је скромни песник Драган Соколов желео да каже.

И још нешто: Драган Соколов ниjе лукави продавац књига. Штампаћу своју четврту књигу од својих пара. Сам финансирам своје песме и своју скромну музику. Ни од кога не тражим паре на заjам. Нова књига ће имати своју цену и свако ко пожели, моћи ће једноставно да је наручи и купи (како то каже Били ,,Питон”: да будемо ортаци). Онај ко можда нема пара, али упркос томе жели да има књигу у својој библиотеци – може да ми се дискретно обрати и добиће књигу на поклон.

У Бор долазим да испричам своју причу, у знак поштовања према свим оним предивним људима, који су ме нечему лепом и корисном научили.

,,Змијурине” и ,,кучишта” бијем у главу. Ништа ми не могу завист и злоба. Чист сам као суза, са сунцем у очима. И од живота тражим само једно. Тражим једну песму. Ону ,,моју”. Ону ,,најскупљу”. Ону која ће остати после мене, када једног дана одем Богу на истину. То је све. Крај.

https://www.youtube.com/watch?v=ihTwfnSvYlg

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *