„Милион ружа“ – поетска миниjатура (или “мињон”) легендарне руске и совjетске певачице Але Пугачеве, угледао jе светлост дана у децембру месецу 1982. године.
***
Мињон (од француског мигнон – сладак) практично представља мини-грамофонску плочу, на чијим страницама jе могло бити смештено од 2 до 4 музичке композиције, у укупном трајању од 15–20 минута.
***
Наведени мињон се састоји од две песме („Милион гримизних ружа“ и „Повратак“), а легендарни тандем песама обjавила je продукцијска кућа “Мелодија”, најстарија руска компанија у индустрији звука и у том историjском периоду свакако апсолутни лидер естраде у оквиру бивше велике државе СССР.
Име мињона je усвоjено и изабрано на основу песме „Милион гримизних ружа“, коjа се налазила на његовој првој страни. Према званичној дискографији певачице Але Пугачеве, то је био њен 13. сингл. На полеђини се налазила песма „Повратак“, а аутор музике за обе композиције био је легендарни Раjмонд Паулс.
Оваj изузетно популарни носач звука објављен је и у моно верзији (у флексибилном формату диска), а до децембра месеца 1983. године забележио је невероватан тираж од фантастичних 6 милиона продатих примерака.
Године 1985-е песма „Милион гримизних ружа“ уврштена је у албум-зборник Але Пугачеве под називом „Ох, како желим да живим“. Песма „Повратак“ објављена је у истој верзији на сплит-албуму „Маестро је наш гост“, а студијска верзија објављена је тек 1996. године на једном од 13 ЦД-а под општим називом „Колекциjа“.
***
***
Песма „Милион гримизних ружа“
Песма „Милион гримизних ружа“ (на стихове Андреја Вознесенског) постала је једна од најпопуларнијих песама деценије и чврсто ушла у репертоар Але Пугачеве.
Од премијере у “Новогодишњој атракцији” (2. јануара 1983. године), практично ни један једини наступ легендарне певачице није прошао без извођења баш ове песме на крају концерта (као бис) и врло често je Ала Пугачева певала заjедно са публиком у дворани.
Године 1983. Ала Пугачева је са овом песмом постала лауреат престижног телевизијског фестивала „Песма године“.
Ала Пугачева је у почетку негативно реаговала на песму „Милион гримизних ружа“. Текст Андреjа Вознесенског изазвао је највише замерки баш код певачице, али аутор се тврдоглаво опирао и одбијао да уноси промене. Певачици је такође мелодија била превише “примитивна” и инсистирала је на сопственим допунама. Кад год би на радију чула само наjаву песме „Милион гримизних ружа“, обично би истог тренутка искључила радио-пријемник.
Разлог што Пугачева није волела ову песму можда се скривао у личним амбицијама и високим уметничким стандардима коjе jе она у то време поставила. Већ од раних 1980-их уживала je у статусу главне звезде националне сцене, па је због тога била веома “љубоморна” на свој репертоар, настојећи да изводи само оригиналне песме написане посебно и специjално само за њу.
Мелодија „странца“, иако мало позната, није одговарала овој истинскоj примадони велике совjетске естраде. Међутим, са песмом „Милион гримизних ружа“ догодило се исто као и са песмом „Арлекино“ (1975. године): „туђа“ песма у извођењу Пугачеве доживела jе потпуну трансформациjу и постала нека врста треће „визит карте“ славне певачице (после песама „Арлекино“ и „Краљеви могу све“ – две песме које су јој донеле општенародну и светску славу).
***
Музичка основа песме „Милион гримизних ружа“
Андреj Вознесенски је написао текст „Милион гримизних ружа“ за већ готову мелодију песме „Марина је девојчици подарила живот“, коју су створили композитор Рејмонд Паулс и летонски песник Леон Бриедис.
Ова летонска песма постала је позната захваљујући певачици Аји Кукуле, која је са њом победила на престижном такмичењу “Микрофон” (годишњи конкурс песама) 1981. године.
Поред Aje Кукуле, ову песму је у свој репертоар уврстила и друга летонска певачица – Лариса Мондрус. Певала je понекад на концертима, али песма никада није забележена у студију и није објављена на дисковима. И тек 1984. године (када je позната певачица већ емигрирала из Совјетског Савеза и живела у Немачкој више од десет година), Лариса Мондрус је отпевала и снимила ту исту песму за своjу “лонг-плеj” плочу.
Песма говори о жени која је својој ћерки подарила живот, али је заборавила да joj пружи и срећу. О томе она врло емотивно пева својoj маленоj ћерки, а затим много година касније (по принципу “с’ колена на колено”) њена ћерка пева ту исту песму својој ћерки.
***
Драмски заплет песме “Милион гримизних ружа”
Песма “Милион гримизних ружа” заправо препричава једну од легенди о невероватном чину грузијског уметника Ника Пиросманија, који је осећао огромну (нажалост – неузвраћену) љубав према француској глумици Маргарити де Севр.
Према једној верзији те легенде, заљубљени Пиросмани је на различите начине покушавао да освоји срце лепотице (једном приликом је чак насликао и њен портрет), али упркос томе она је била потпуно неприступачна и није га честито ни погледом почастила.
Овакав став је уметника потпуно избезумио. Понекад би буквално падао на земљу сав у сузама, само да би уснама додирнуо трагове њених стопала. Такво обожавање на ивици лудила глумици се никако није свидело и само је додатно повећавало њен презир према уметнику.
Али једног дана, неколико запрежних кола натоварених до врха цвећем, довезено jе до хотела у коме је живела Маргарита. Био jе то величанствени и у исто време очаjнички поклон управо од Ника Пиросманиjа.
Супротно поетској слици, легенда говори не само о гримизним ружама (руже су биле разних боја), већ су поред њих били и јорговани, гранчице багрема, анемоне, божури, љиљани, макови и мноштво другог цвећа.
Једна од верзија дотичне легенде представљена је у делу Константина Паустовског: „Походи на југ“ (пети део аутобиографске књиге „Приче о животу“, 1959–1960), које је послужило као извор инспирације за Андреја Вознесенског. У својеврсном извештају Паустовског, поред ружа, помиње се и много других цветова:
“Каквог све ту цвећа није било! Нема уопште смисла набрајати их! Касно-ирански јоргован у чиjoj je свакоj шољици била малена кап хладне влаге, попут зрна песка! Густи багрем са сребрнастим латицама! Дивљи глог – његов мирис је био јачи што је тло на којем је растао било каменитије! Деликатна плава вероника, бегонија и многе шарене анемоне! Грациозне лепотице – “орлови нокти” у ружичастом диму, црвени левци јутарњег сjaja, па онда љиљани, мак који увек расте на стенама тачно тамо где је пала и најмања капљица птичје крви! Настуртијум, божури и – руже, руже, руже! Свих величина, свих мириса, свих боја – од црне до беле, и од златне до бледо ружичасте, попут ране зоре! И хиљаде других боја!!
За кратко време, улица испред хотела била је засута цвећем. Видевши ово, Маргарита је пришла Нику Пиросманију и пољубила га снажно у усне – први и последњи пут!
Убрзо се њена турнеја у Тифлису завршила (друга верзија легенде, како је описао Паустовски, каже да је отишла са богатим поштоваоцем) и више се никада нису срели.
***
УМЕТНИЧКА ДЕЛА СЛИКАРА НИКА ПИРОСМАНИЈА:
***
Популарност песме у другим земљама света
Песма „Милион гримизних ружа“ постала је популарна не само у Совјетском Савезу, већ и у иностранству. Посебно је била популарна у Јапану.
Само годину дана након објављивања плоче и песме у СССР-у, Јапан се припремао за лиценцирано издање компилационог албума Але Пугачеве, а песма „Милион гримизних ружа“ изабрана је за сингл који је претходио издавању “џиновског” диска (зборника песама).
Јапанцима се песма толико свидела да је врло брзо преведена и ушла je на репертоар неколико јапанских поп певача. Први такав сингл на jапанском jeзику објављен је у Јапану 1983. године у две верзије, а 1988. године једна од верзија је поново објављена као најава првог ЦД-издања свеукупне дискографије Але Пугачеве.
Познати су и снимци песама различитих певача на многим другим језицима (на енглеском, корејском, хебрејском, финском, вијетнамском, шведском, мађарском и другим), објављеним у различитим земљама света. Званично постоји око стотинак обрада ове легендарне песме на различитим језицима света.
***
