Први део:

КАПИТЕН

Текст на руском:

КАПИТАН. Вторая часть: КРАЛЕВО

Текст на engleskom:

The CAPTAIN. Second part: KRALJEVO

 

Колико сам само партиjа билиjара морао да изгубим од Николе да бих се дочепао “поверљивих информација” из његове каријере…

Играли смо готово редовно “амерички билиjар” (увече после његовог вечерњег тренинга) у неком од билиjар-центара у Сургуту и парирао бих му равноправно све до пред краj партиjе, а онда бих као случаjно убацио куглу у погрешну рупу.

Никола се смеjао и говорио:

“Е, моj директоре, нешто ти не иде вечерас…опет си убацио у погрешну рупу…”

“Ниjедна рупа ниjе погрешна, добри моj Капетане…важно jе само да редовно убацуjеш…“ – бранио сам се невешто…

Лагана спортска вечера са Капитеном, после коjе би обично уследио „велики двобоj“ за билиjарским столом. (Фотографиjа из личне архиве: ресторан „Седмица“, град Сургут, Руска Федерациjа.)

И тако, док бих ређао кугле за нову партиjу, питао бих га онако лукаво-успутно:

“Него, кажи ти мени како оно беше – ти си прво тренирао фудбал, пре кошарке?”

“Да, почео сам са фудбалом…”

Отворио се наивни Капитен и испричао ми све о почетку своjе дуге и успешне, по много чему необичне спортске кариjере. А jа ћу то испричати и Вама, jeр мислим да вреди.

И нећу Вам то испричати због Николе или због себе, већ због неких нових дечака и девоjчица, коjи тек почињу своjе спортске кариjере и маштаjу о великим резултатима.

Не можете и не требате сви да будете Џордан, да бисте били срећни и успешни у животу. Следите своjу звезду, веруjте у себе и уживаjте у томе што радите. Све остало не зависи од Вас…

Сибирски Соко у друштву Николе Лепојевића на паркету популарне „Спарте“, домаћем терену Кошаркашког клуба „Универзитет-Jугра“ из Сургута (западни Сибир, Руска Федерациjа). Фотографиjа из приватне архиве, такмичарска сезона 2016-17.
Спортско-рекреативни комплекс „Енергетик“ (на руском: Спортивно-оздоровительный комплекс „Энергетик). Одомаћени популарни назив од стране навијача: „Спарта“. Град Сургут, Русиjа.

***

Грб Русије
Русија на мапи света

***

Западни Сибир је територија која се протеже на 2500 километара од Арктичког океана до узвишења казахстанских „Малих брда“ и на 1900 километара од планина Урала до Јенисеја. Око 80% површине западног Сибира смештено је у западно-сибирској равници, која се састоји из два равна (чашаста) високо мочварна удубљења, одвојених међусобно „Сибирским Увалама“ коjе су уздигнуте на 175-200 м. На југоистоку, Западно-сибирска низиjа (која се постепено подиже) прелази у подножје Алтаја, Салаира, Кузњецког Алатауа и планине Шорије. Западни Сибир је заправо део Сибира који се налази између Уралских планина (на западу) и Јенисејског канала (на истоку). Површина региона износи око 2,45 милиона км² (15% територије Русије). Броj становника руског дела западног Сибира износи (приближно) око 17 милиона људи. односно око 10% укупног становништва Русије. Густина насељености је 6 људи на 1 км².
Застава града Сургута (одобрена је 25. априла, 2005. године). У визуелном смислу, то је правоугаона форма у чијем се средишту (на златној позадини) налази црна лисица (са сребрним крајем репa), која хода по азурноj подлози. Усвојена одлуком Градског већа града Сургут.
Величанствени сургутски мостови преко чувене реке Об (на руском – Обь – река у Русији која протиче кроз западни Сибир и практично пресеца ову велику територију по средини). Једна је од највећих и најмоћнијих река на свету (дужина реке износи око 3650 км).
Савремени грб Сургута: на златноj позадини је црна лисица са сребрним репом, која хода по азурноj подлози (одобрен 20. новембра 2003. године, одлуком Градског већа од 4. новембра 2003. године).
Грб кошаркашког клуба „Универзитет-Jугра“. Историја тима „Универзитет-Југра“ започела је 1974. године (управо тада је основан кошаркашки тим под називом „Грађевинац“). Године 1993. „Грађевинац“ је изборио пласман у Прву лигу руског првенства и променио име у „Универзитет“, јер су студенти сургутског Универзитета чинили окосницу тима.
Главна зграда сургутског Универзитета. Државни универзитет Сургут (пуни правни назив: Буџетска високошколска установа Ханти-Мансијског аутономног округа – Југра„Државни универзитет Сургут“) је први универзитет на територији региона Југре. Универзитет је члан Међународног удружења арктичких поларних универзитета „Универзитет Арктике“ и Евроазијске асоцијације универзитета (ЕАУ).
Застава региона Jугра. Ханти-Мансијски аутономни округ – Југра је конститутивни ентитет, односно Савезна структура Руске Федерације, а територијално је укључен у регију Тјумењ. Регион је економски потпуно самосталан и чак врши улогу региона-донатора. Главни регион нафте и гаса Русије и један од највећих региона за производњу нафте у свету.
Бескрајна шума резервата Југанск. Русија, аутономно подручје Ханти-Мансиjск – Југра, округ Сургут.
Грб региона Jугра. Заузима 3. место у „рангирању друштвено-економске ситуације региона Русије“, као и друго место по величини у смислу привредног развоја у Русији (друго место за Москвом). Административни центар региона је град Ханти-Мансијск, а највећи град је Сургут.

***

Никола jе тренирао фудбал, али jе паралелно тренирао и џудо. Енергиjа jе кипела на све стране, па jе чак нашао времена и за фолклор.

Маjка Ковиљка jе радила у фабрици “Магнохром”Краљево, у оквиру коjе jе било оформљено културно-уметничко друштво са истим називом. Паметна жена jе желела да њено дете осим спорта научи и основне ствари из традиционалних народних игара, да се дружи и да путуjе, а сем тога – какав си ти шумадинац ако не знаш да одиграш стари добри “моравац”?

„Прави спортиста мора да зна не само спортске, већ и традиционалне народне игре!“ – на овај начин и овим речима, Ковиљка Лепојевић је одгајала и васпитавала свог млађег сина Николу

Све jе то одлично функционисало и Никола jе био редован на свим тренинзима и на свим пробама. Међутим, jедног лепог дана дошло jе до неочекиваног преокрета…

У раној младости, Борко Лепојевић је био прави идол свом млађем брату Николи

У то рано дечачко доба, Николин прави и велики узор био jе његов стариjи брат Борко. А Борко jе тренирао кошарку (у Кошаркашком клубу “Краљево”) и био je изузетно добар кошаркаш. Дан за даном, гледао jе мали Никола свог великог брата како редовно одлази на кошаркашке тренинге, а онда jе коначно одлучио:

Желим и jа да се опробам у кошарци!”

Сибирски Соко у друштву браће Лепојевић: Борко и Никола (у разговору са менаџерком ресторана „Фрида“) у Београду, пролеће 2019-e године. (Фотографиjа из приватне архиве.)

Борко га jе наравно повео са собом на први пробни тренинг. Више од сат времена “гањао” jе Никола кошаркашку лопту уздуж и попреко терена као чигра, а онда jе на краjу тренинга тренер Чолевић (звани „Чолка“) кратко рекао:

“Мали jе добар, нека остане…”

Од тог момента, све се изменило: Никола наставља да тренира једино и искључиво – кошарку! Све остало за њега више ниjе имало смисла…

Никола Лепојевић у дресу Кошаркашког клуба „Универзитет-Jугра“ (на руском: БК „Университет-Югра“). Фотографиjа преузета са саjта: www.nikolalepojevic5.com

Трећи део:

СТАРИЈИ БРАТ

Добродошли у чудесни свет Сибирског Сокола:

www.siberianfalcon.com

Балканска душа у срцу Сибира!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *