КАПИТЕН. Други део: КРАЉЕВО

Први део:

Текст на руском:

Текст на engleskom:

Колико сам само партиjа билиjара морао да изгубим од Николе да бих се дочепао “поверљивих информација” из његове каријере…

Играли смо готово редовно “амерички билиjар” (увече после његовог вечерњег тренинга) у неком од билиjар-центара у Сургуту и парирао бих му равноправно све до пред краj партиjе, а онда бих као случаjно убацио куглу у погрешну рупу.

Никола се смеjао и говорио:

“Е, моj директоре, нешто ти не иде вечерас…опет си убацио у погрешну рупу…”

“Ниjедна рупа ниjе погрешна, добри моj Капетане…важно jе само да редовно убацуjеш…“ – бранио сам се невешто…

Лагана спортска вечера са **Капитеном**, после коjе би обично уследио „велики двобоj“ за билиjарским столом. (Фотографиjа из личне архиве: ресторан **„Седмица“**, град Сургут, Руска Федерациjа.)

И тако, док бих ређао кугле за нову партиjу, питао бих га онако лукаво-успутно:

“Него, кажи ти мени како оно беше – ти си прво тренирао фудбал, пре кошарке?”

“Да, почео сам са фудбалом…”

Отворио се наивни Капитен и испричао ми све о почетку своjе дуге и успешне, по много чему необичне спортске кариjере. А jа ћу то испричати и Вама, jeр мислим да вреди.

И нећу Вам то испричати због Николе или због себе, већ због неких нових дечака и девоjчица, коjи тек почињу своjе спортске кариjере и маштаjу о великим резултатима.

Не можете и не требате сви да будете Џордан, да бисте били срећни и успешни у животу. Следите своjу звезду, веруjте у себе и уживаjте у томе што радите. Све остало не зависи од Вас…

*Сибирски Соко* у друштву **Николе** ***Лепојевића*** на паркету популарне **„Спарте“**, домаћем терену **Кошаркашког клуба „Универзитет-Jугра“** из Сургута (западни Сибир, Руска Федерациjа). Фотографиjа из приватне архиве, такмичарска сезона 2016-17.

Спортско-рекреативни комплекс **„Енергетик“** (на руском: Спортивно-оздоровительный комплекс **„Энергетик**„). Одомаћени популарни назив од стране навијача: **„Спарта“**. Град Сургут, Русиjа.

***

***

Западни Сибир је територија која се протеже на **2500 километара** од Арктичког океана до узвишења казахстанских „Малих брда“ и на **1900 километара** од планина Урала до Јенисеја. Око 80% површине западног Сибира смештено је у западно-сибирској равници, која се састоји из два равна (чашаста) високо мочварна удубљења, одвојених међусобно „Сибирским Увалама“ коjе су уздигнуте на 175-200 м. На југоистоку, Западно-сибирска низиjа (која се постепено подиже) прелази у подножје Алтаја, Салаира, Кузњецког Алатауа и планине Шорије. Западни Сибир је заправо део Сибира који се налази између Уралских планина (на западу) и Јенисејског канала (на истоку). Површина региона износи око **2,45 милиона км²** (**15%** територије Русије). Броj становника руског дела западног Сибира износи (приближно) око **17 милиона људи**. односно око **10%** укупног становништва Русије. Густина насељености је **6 људи на 1 км²**.

**Застава** града Сургута (одобрена је 25. априла, 2005. године). У визуелном смислу, то је правоугаона форма у чијем се средишту (на златној позадини) налази црна **лисица** (са сребрним крајем репa), која хода по азурноj подлози. Усвојена одлуком Градског већа града Сургут.

Величанствени сургутски **мостови** преко чувене реке Об (на руском – Обь – река у Русији која протиче кроз западни Сибир и практично пресеца ову велику територију по средини). Једна је од највећих и најмоћнијих река на свету (дужина реке износи око **3650 км**).

Савремени **грб** Сургута: на златноj позадини је **црна лисица са сребрним репом**, која хода по азурноj подлози (одобрен 20. новембра 2003. године, одлуком Градског већа од 4. новембра 2003. године).

Грб кошаркашког клуба „Универзитет-Jугра“. Историја тима „Универзитет-Југра“ започела је 1974. године (управо тада је основан кошаркашки тим под називом „Грађевинац“). Године 1993. „Грађевинац“ је изборио пласман у Прву лигу руског првенства и променио име у „Универзитет“, јер су студенти сургутског Универзитета чинили окосницу тима.

Главна зграда сургутског Универзитета. Државни универзитет Сургут (пуни правни назив: *Буџетска високошколска установа Ханти-Мансијског аутономног округа – Југра* – **„Државни универзитет Сургут“**) је први универзитет на територији региона Југре. Универзитет је члан Међународног удружења арктичких поларних универзитета **„Универзитет Арктике“** и *Евроазијске асоцијације универзитета* (**ЕАУ**).

**Застава** региона **Jугра**. *Ханти-Мансијски аутономни округ – Југра* је конститутивни ентитет, односно Савезна структура **Руске Федерације**, а територијално је укључен у регију **Тјумењ**. Регион је економски потпуно самосталан и чак врши улогу *региона-донатора*. Главни регион нафте и гаса Русије и један од највећих региона за производњу нафте у свету.

Бескрајна шума резервата **Југанск**. Русија, аутономно подручје Ханти-Мансиjск – Југра, округ Сургут.

Грб региона Jугра. Заузима 3. место у „рангирању друштвено-економске ситуације региона Русије“, као и друго место по величини у смислу привредног развоја у Русији (друго место за Москвом). Административни центар региона је град Ханти-Мансијск, а највећи град је Сургут.

***

Никола jе тренирао фудбал, али jе паралелно тренирао и џудо. Енергиjа jе кипела на све стране, па jе чак нашао времена и за фолклор.

Маjка Ковиљка jе радила у фабрици “Магнохром” – Краљево, у оквиру коjе jе било оформљено културно-уметничко друштво са истим називом. Паметна жена jе желела да њено дете осим спорта научи и основне ствари из традиционалних народних игара, да се дружи и да путуjе, а сем тога – какав си ти шумадинац ако не знаш да одиграш стари добри “моравац”?

*„Прави спортиста мора да зна не само спортске, већ и традиционалне народне игре!“* – на овај начин и овим речима, Ковиљка Лепојевић је одгајала и васпитавала свог млађег сина Николу…

Све jе то одлично функционисало и Никола jе био редован на свим тренинзима и на свим пробама. Међутим, jедног лепог дана дошло jе до неочекиваног преокрета…

У раној младости, Борко Лепојевић је био прави идол свом млађем брату Николи…

У то рано дечачко доба, Николин прави и велики узор био jе његов стариjи брат Борко. А Борко jе тренирао кошарку (у Кошаркашком клубу “Краљево”) и био je изузетно добар кошаркаш. Дан за даном, гледао jе мали Никола свог великог брата како редовно одлази на кошаркашке тренинге, а онда jе коначно одлучио:

“Желим и jа да се опробам у кошарци!”

*Сибирски Соко* у друштву браће ***Лепојевић***: **Борко** и **Никола** (у разговору са менаџерком ресторана „**Фрида**“) у Београду, пролеће 2019-e године. (Фотографиjа из приватне архиве.)

Борко га jе наравно повео са собом на први пробни тренинг. Више од сат времена “гањао” jе Никола кошаркашку лопту уздуж и попреко терена као чигра, а онда jе на краjу тренинга тренер Чолевић (звани „Чолка“) кратко рекао:

“Мали jе добар, нека остане…”

Од тог момента, све се изменило: Никола наставља да тренира једино и искључиво – кошарку! Све остало за њега више ниjе имало смисла…