ЦИМЕР. Прича №3: ПРИПОВЕДАЧ

Претходну причу можете прочитати овде:

Моj Цимер jе био (и остао) изузетан и ненадмашан приповедач. У време док смо студирали, често се дешавало да “заглавимо” на некаквим седељкама (или журкама) до касно у ноћ (или боље речено – до рано у зору). И где год бисмо се нашли (у било ком амбиjенту и било каквом окружењу – пред 5 или 55 људи), врло брзо би моj Цимер своjoм причoм преузео главну реч међу окупљенима и сви би нетремице гледали само у њега.

Становали смо заjедно три године у Батаjници и делили студентску “кору хлеба”, па сам тако имао прилике да уживо и „из прве руке“ чуjем неке легендарне приче коjе jе он (у часовима посебног “приповедачког надахнућа”) испричао само за мене. Ово jе jедна од њих и jа ћу Вам jе испричати на своj начин, мада бих више волео да сте то могли да чуjете директно од мог другара Миће.

Ево како jе то било, давне 1990 и неке, на брдовитом Балкану…крећемо…

У то доба, имао сам обичаj да понекад увече изађем на лагано трчање и благо истезање: направим по неколико опуштених кругова око наше зграде у улици Батаjничких илегалаца, тек толико да останем у довољно добром тонусу после наглог прекида фудбалске кариjере. За то време, моj Цимер би читао новине и пушио (наравно – уз кафицу), jер физички напори дефинитивно нису били његова “сфера интересовања”.

Једне вечери, у току jедног таквог лаганог тренинга, заболело ме изненада лево колено и jа сам се по повратку у стан одмах пожалио свом Цимеру:

Цимеру, боли ме нешто лева нога, не знам о чему се ради. Помагаj, ти си ионако будући доктор…
Где те боли? – моментално jе одложио новине и упитао ме забринутим гласом…
Ево овде, на левом колену, има нека оштра кошчица… – радило се заправо о jедноj староj фудбалскоj повреди и једном микро-напрснућу (које је временом довољно добро срасло), али понекад (при већим напорима) жариште би се обновило и осећао сам оштру, веома неприjатну бол…
Па како те боли? – наставио jе даље мој Цимер, готово у стилу легендарног Шерлока Холмса: Објасни ми мало детаљније…
Па тако лепо, боли ме кад се пипнем… – изговорио сам и истовремено кажипрстом десне руке дотакао болно место на колену своjе (некада разорне!) леве ноге: Ево овако – кад такнем прстом врх ове кошчице на колену, баш ме ужасно боли…
Слушаj, Цимеру, знаш како каже моj теча Њера:

“Ако те боли кад се пипнеш – а ти онда немоj да се пипаш!”

Прво сам се искрено насмеjао (jер чуо сам већ раније за ту чувену изјаву још чувенијег борског доктора Њере), а онда по мало збуњено упитао:

Нисам знао да ти jе чувени Њера теча?! Откуд сад то?
Како ниси знао? Нисам ти причао? – изненадио се моj цимер Мића: Па да, моја рођена тетка Добринка је удата за Њеру. Их, то су ти праве пишијаде од Њере! Имам још једног течу, он се зове Вили и кад њих двојица дођу код нас на славу – то ти jе да умреш од смеха. Седи да ти причам како је Њера дошао у Бор и почео да ради…

И тако моментално заборавих на бол у колену и седох да чуjем причу свог цимера Миће…

Дошао Њера као млад доктор у Бор – тек завршио факултет и почео одмах да стажира. И наравно, како то обично бива на сваком почетку – био Њера пун ентузиjазма, жељан сваком да помогне и да га моментално “оздрави”.

Али, не лези враже. Као што у сваком житу има кукоља, тако и међу правим болесницима има превараната и фолираната, оних коjи живе у стилу “мртав паде, здраво кући дође”.

Jедан такав фолирант и манипулатор дошао jедног лепог дана код Њере у ординациjу, на преглед. Чуо за младог и “зеленог” доктора, па решио да га мало “испрескаче”, односно да “на финту” искамчи неко боловање:

“Лако ћу jа са њим…“ – помислио jе локални фраjер: „Нема он поjма, без праксе jе и без икаквог искуства. Смислићу нешто лукаво и има лагано да га предриблам у фазону:

Приjо моjа, како ћемо?

Приjатељу, лако ћемo!

Приjо, само кажи…?

Приjатељу, важи!“

И тако, куц-куц на врата, уђе он код Њере у ординациjу, добар дан докторе, jа сам таj и таj…

Добар дан… – узвраћа Њера: Шта те мучи?
Боли ме десна рука, докторе, не могу ама баш ништа да радим… па ако може неко боловање да отворимо, док не оздравим…
Полако… да видимо прво где те боли рука… покажи, да видим…
Па све ме боли, докторе, цела рука…
Како те боли?
Па ево овако: пре подне ме боли од ручног зглоба до лакта… – левим кажипрстом покаже фолирант измишљену тачку на десном ручном зглобу, па затим левом шаком обухвати десни лакат; при томе, лагано стисне десну шаку у песницу и савиjе десну руку у лакту, гледаjући нетремице у Њеру, са благо-идиотским и лицемерним осмехом на лицу: А после подне ме боли од рамена до лакта… – овог пута, левим кажипрстом прво дотакне десно раме и онда понови претходни ритуал – поново савиjе десну руку у лакту, практично показуjући Њери jедан врло неприjатан и врло некултуран „уличарски“ гест, и то два пута, у Њериноj рођеноj ординациjи…
Аха, разумео сам. Нема проблема, знам шта jе у питању… – изговорио jе безбрижно Њера, готово мртав-‘ладан, и одмах наставио у истом стилу: Ништа ти не брини, сад ћу jа да ти напишем рецепт… – додао jе нешто озбиљниjим гласом млади доктор и моментално дохватио „хемиjску-оловку“. Затим jе неколико минута врло брижно и врло посвећено исписивао чудотворне лекарске записе: Ево ти ови рецепти и иди одмах у апотеку, узми лекове; да их пиjеш три пута дневно и запамти добро: кад попиjеш лек, не смеш после тога да идеш ни на сунце, ни у ‘ладовину. Аj здраво, jави се на контролу за недељу дана, па ако те и даље боли – тек онда има да отварамо боловање, нема друге…
Добро, докторе, хвала ти… – изговорио је некако успорено збуњени фолирант. Видно незадовољан (због тога што му доктор ниjе одмах отворио жељно очекивано боловање), узео је „капу у шаке“ и експресно „заглавио“ на излазним вратима лекарске ординациjе. Међутим, баш у тренутку када се ухватио за кваку, изненада му jе „из дупета дошло у главу“ и он се као чигра окренуо ка Њери са великим знаком питања у своjим крупним преварантским очима: Чекаj мало, докторе. Како то – не смем ни на сунце, ни у ‘ладовину? Па где онда да идем?
Што се мене тиче, приjатељу, можеш да идеш у пи*ку материну. Ето где да идеш. Мене си наш’о да заjебаваш, у моjоj ординацији и jош да ми два пута безобразно показуjеш “буздован Краљевића Марка”?! Е, не може тако, пријатељу. Излази одавде и да ми више не долазиш са таквим „повредама на раду“. А ови рецепти што сам ти написао – то су ти витамини, Б-комплекс. Можеш слободно да их пиjеш, неће ништа да ти шкоди…

А ако не шкоди – значи да помаже, како то лепо каже Лане Гутовић у свом „Пустолову“.

Ето, испричах Вам jош jедну причу из текућег сериjала ЦИМЕР. Испричах Вам кратку истиниту причу о jедноj другоj истинитоj причи, коjу сам некада давно чуо од свог цимера.

Надам се да Вам се прича свидела и такође се надам да jе моjе скромно приповедање бар приближно достоjно вештине приповедања мог драгог другара и ненадмашног приповедача – доктора Миодрага Миће Jовановића. Живи били и весели!