Трећи део приче можете прочитати овде:
,,Гледаj овако – jа сам човек у озбиљним годинама, живим сам на селу; женско чељаде нисам видео у своjоj постељи годинама, а волео бих. Жив сам човек, мушкарац, имам потребе – разумеш?
,,Разумем, газда, како да не разумем…?… – потврдно клима главом Цига, са пуно разумевања, али jош увек баш ништа не разуме – Како jа да ти помогнем, газда? Говори, у уво сам се претворио…”
,,Ма не ти да ми помогнеш, Циго, него твоjа жена. Да она и jа мало «проперемо веш у машини», разумеш, сад одмах, овде испод шљиве. Да мало водим лубав са њом, одавно нисам био са женом. И опрoстићу вам за штету коjу сте ми нанели. Мислим да jе то поштено. Шта кажеш?”
,,Како то, газда? Kако поштено? Ниjе то лепо, газда; како то – са моjом женом и «веш-машина», испод шљиве? И то на моjе очи? Ниjе то поштено газда, очиjу ми… ниjе…” – згрануто ће Цига…
,,Hиjе? А поштено jе то да упаднеш у моj воћнак и уништиш ми шљиве као гусенице купус? Jел’ то поштење, Циго? Ако је тако, онда танџара мора да опали! И то – два пута! Друге нема. Идемо…” – процеди кроз зубе газда Цветко и чврсто стеже пушку…
,,Немоj, брате, каква танџара!? Све ће се договоримо… чекаj мало, да попричам са женом, да jоj објасним… да спасавa ситуациjу…” – унередио се Цига од страха…
,,Хаjде, договорите се. Jа чекам. Кажи жени да неће то дуго да траје; само мало, да «омастим брк»… разумеш? Жив сам човек, мука ме натерала…”
,,Разумем, газда, све ће да буде… само се смири, добри моj газда…” – изговори Цига усплахирено, па се попут чигре окрену ка своjоj жени – ,,Жаклина, долази овамо! Да се нешто договоримо, ти и jа…”
Наставак приче можете прочитати овде:
https://www.youtube.com/watch?v=AuEDiBmhhKs&t=8s