Радио наш Ера тамо негде на западу.
Радио и градио, животом се повремено сладио.
Свакодневица му беше тешка и напорна:
пуно посла, много обавеза, велика одговорност.
Али, било jе свакако и оних лепих тренутака.
Не много и не често, но – било jе и тога.
Позвали га тако jедном приликом на некакав приjем – државни празник или нешто слично. Позвали га и он отишао – не зато што jе то стварно желео, него само форме ради, тек да их мало испоштуjе.
И тако, стигао Ера у заказано време на заказано место, кад тамо – све неке велике и познате фаце на окупу: Амери, Енглези, Французи… – све сама светска елита, сунце ти жарко! Cви препланули, сви набилдовани, сви затегнути и лепо обучени. Кренули коктели, клопа, куртоазни разговори…лепе жене, гола леђа, високе штикле…само пршти!
Ништа, све jе то лепо и све ефектно, али ниjе се дао збунити наш Ера. Погледао лево, погледао десно, па се прво прихватио мезетлука. Гладан човек, дошао на приjем право са градилишта (само на брзину скокнуо до куће да се пресвуче и обуче чисту кошуљу: да не иде међу свет изгужван и прљав – тако га учили родитељи jош од малена!) – узе он да лагано густира виски и паралелно гутао по неки сендвич…
После неког времена, зачуо Ера гласни разговор jедне омалене групице светских моћника – распламсала се препирка у стилу “ми смо наjпаметниjи, ми смо наjлепши, ми смо наjмоћниjи…” – укратко: све наj-наj о себи, наравно. Слуша он тако из прикраjка, повремено се осмехне и дискретно одмахне главом…
Разговор се убрзо закувао до максимума, хвалисавци се разгоропадили: те ово, те оно, те одозго, те одоздо – па се тако некако дотакоше и теме о висини човека. Надметање у стилу: ко има наjвише људе на свету (или “наjвисочиjе” – како то каже велики Његош)?!
Шта се даље дешавало на овом пријему светске класе –
остаjе да видимо у наставку приче:
ЈЕДАН ЈЕ МАРКО (КРАЉЕВИЋ). Други део: ЈУНАЧЕЊЕ
Добродошли у чудесни свет Сибирског Сокола!
Балканска душа у срцу Сибира:
https://www.youtube.com/watch?v=lg8XjKBAuv8
2 thoughts on “JЕДАН JЕ МАРКО (КРАЉЕВИЋ). Први део: ЕРА”
I sad ces da nas drzis u neizvesnosti…😀
Само мало, Томо…тек да мало пробудимо интересовање. (Хвала што пратиш – жив био!)