Државна галерија Третјаков. Наставак №5: Партнерство „луталица“ – Карл Брјулов

Претходни наставак №4:

Државна галерија Третjаков. Наставак №4: Портрети и слике уметника Иље Репина

Текст на руском:

Третьяковская галерея. Часть №5: «Товарищество передвижников» — Карл Брюллов

Текст на енглеском:

Tretyakov Gallery. Part №5: “Partnership of the Wanderers” – Karl Bryullov

Карл Павлович Брјулов (руски Карл Павлович Брюллов , 1799 – 1852) – руски уметник, сликар, монументалиста, акварелиста, представник класицизма и романтизма; jедан од припадника чувеног „Партнерства путујућих уметничких изложби“, које је галерији Третјаковског обезбедило огромну количину правих уметничких ремек-дела.

*Карл Брјулов* на слици В. А. Тропинина, 1836

***

Партнерство путујућих уметничких изложби (руски: Передвижники или укратко на српском: Луталице) удружење је руских уметника. Година оснивања: 1863. Датум ликвидације: 1923.

Група чланова **Партнерства путујућих уметничких изложби** (1886). Седе (с’ лева на десно): С. Н. Амосов, А. А. Киселев, Н. В. Неврев, В. Е. Маковски, А. Д. Литовченко, И. М. Прjанишников, К. В. Лемох, И. Н. Крамскоj, И. Е. Репин, Иванов (у одбору партнерства), Н. Е. Маковски. Стоје (с’ лева на десно): Г. Г. Мjасоjедов, К. А. Савицки, В. Д. Поленов, Е. Е. Волков, В. И. Суриков, И. И. Шишкин, Н. А. Jарошенко, П. А. Брjулов, А. К. Бегров.

***

Уметничко дело К. П. Брjулова постало је врхунац „касниjег“ руског романтизма, када је осећање хармоничног интегритета и лепоте света замењено осећањем трагедије и константног животног конфликта, интересовањем за снажне животне страсти, необичне теме и ситуације.

Портрет генерала и грофа *Василија Алексејевича Перовског*, 1837. Државна галерија Третjаков, Москва, Русија.

У први план поново излази историјска позадина, али сада јој главна тема није борба јунака, као у класицизму, већ судбина огромних људских маса.

Портрет члана Државног већа – кнеза А. Н. Голицина 1840. Државна галерија Третjаков, Москва, Русија.

Портрет писца А. Н. Струговшчикова 1840. Државна галерија Третjаков, Москва, Русија.

Изванредни мајстор како церемонијалних, тако и коморних портрета, Брjулов је у свом раду направио своjеврсну еволуцију у ери романтизма: од jeдноставног и радосног прихватања живота у своjим раним радовима („Јахачица“, 1832.) па до софистициране психологије каснијих ауторских дела (Аутопортрет, 1848.), „предвиђајући“ на таj начин достигнућа других мајстора сликарства коjи су се поjавили нешто касниjе (у другоj половини 19. века, као на пример И. Е. Репин).

„Јахачица“, 1832. Државна галерија Третjаков, Москва, Русија.

Аутопортрет, *Карл Брјулов,* 1848. Државна галерија Третjаков, Москва, Русија.

Брјулов је имао огроман утицај на руске уметнике, међу којима је имао много следбеника и имитатора.

Јахачи. Заjеднички портрет брачног пара Мусар, 1849. Државна галерија Третjаков, Москва, Русија.

Заjеднички портрет брачног пара Оленин, 1849. Државна галерија Третjаков, Москва, Русија.

Карл Павлович Брjулов је преминуо у своjоj 52. години, у граду Манциана близу Рима, где се лечио минералним водама. Уметник је сахрањен на протестантском гробљу у Монте Тестачу, према лутеранском обреду.

„Прекинути састанак (вода већ тече преко ивице).“ 1827. Државна галерија Третjаков, Москва, Русија.

Портрет писца *И. А. Крилова*, 1839. Државна галерија Третjаков, Москва, Русија.

На споменику вајара М. О. Микешина „Миленијум Русије“, постављеном у Новгороду 1862. године, приказана је фигура К. П. Брjулова међу укупно 16 других фигура великих писаца и уметника руске државе – од давнина, па до средине XIX века.