Државна галерија Третјаков. Наставак №6: Пеjзажи Ивана Шишкина

Наставак №5:

Партнерство „луталица“ – Карл Брјулов

Текст на руском:

Третьяковская галерея. Часть №6: Пейзажи Ивана Шишкина

Текст на енглеском:

Tretyakov Gallery. Part №6: Landscapes of Ivan Shishkin

Иван Иванович Шишкин (1832 – 1898) — изванредни руски сликар пејзажа, цртач и гравер-аквафортиста. Представник уметничке школе из Дизелдорфa.

Академик (1865), професор (1873), руководилац пејзажне радионице (1894-1895) Царске академије уметности.

Међу руским сликарима пејзажа, Шишкин несумњиво заузима место најистакнутијег уметника. У свим својим делима он неоспорно доказује да је невероватан познавалац биљних форми, са суптилним разумевањем како опште природе, тако и најмањих одлика било које врсте дрвећа, грмља и трава.

Без обзира на то какве је шуме сликао, поједини борови и смреке (баш као и њихове комбинације) од њега су добили своју праву физиономију (без икаквог улепшавања или украшавања) и потпуно су у складу са карактеристикама одређеног поднебља (у зависности од тога где их је уметник „натерао“ да расту).

Било да је приказивао храстове или брезе, они би од њега попримили скоро савршену форму у свим детаљима (лишће, грана, стабло, корен).

Сам терен испод дрвећа – камење, песак или глина, неравно тло прекривено папратима и другим шумским биљем, сувим лишћем и слично – добили су изглед савршене стварности управо на Шишкиновим сликама и цртежима.

Међу свим уметниковим радовима, најпопуларнија слика је свакако „Јутро у боровој шуми“. Претпоставља се да је финални концепт за ту слику Шишкину сугерисао jедан други сликар: К. А. Савицки. Постоји још једна верзија приче о настанку овог чувеног ремек-дела, а она каже да је полазни мотив био jедан други пејзаж: „Магла у боровој шуми“ (1888), насликан по свему судећи попут слике „Ветролом“ (руски – „Бурелом“), инспирисан излетом у вологодске шуме и посетом острву Городомља на језеру Селигер – територија коjу људска цивилизација није додирнула.

Городомља је острво на језеру Селигер, друго по величини после острва Хачин. Налази се 4 километра северно од Осташкова, у области Твер. Прекривен је четинарским шумама. На острву се налази унутрашње језеро *Предивно* (*Унутрашње*) са два мала острва.

„Магла у боровој шуми“, која је била успешна на „путујућој изложби“ у Москви (a која се сада налази у приватној колекцији), могла jе заиста бити инспирациjа за Шишкина и Савицког да насликаjу ново платно понављајући мотив већ познате и чувене слике, али са укључивањем жанровске сцене.

**„Јутро у боровој шуми“** (1889). Ремек-дело двоjице великих сликара: Шишкина и Савицког.

У почетку на платну импресивне величине (139 × 213 цм) није било медведа. Међутим, уметник Константин Аполонович Савицки, који је добро познавао Шишкина, предложио је да се слика допуни фигурама живих бића – медведа. На захтев Шишкина, који je по мало сумњао у своје уметничке способности када се нађе у улози „сликара-анималиста“, Савицки је насликао породицу дивљих животиња како се безбрижно играју између корења и стабла оборених борова, чинећи слику динамичнијом. До куповине слике од стране П. М. Третjакова, на слици су била два потписа двоjице истакнутих и признатих уметника: И. И. Шишкин и К. А. Савицки. Након куповине, Третjаков је са слике избрисао потпис Савицког.

***

Крајем 1880-их, власник познате фабрике слаткиша (након национализације – фабрика „Црвени октобар“, руски – «Красный Октябрь») Фердинанд Теодор фон Еjнем Фердинанд Теодор фон Эйнем одлучио је да један од производа добије „парадни изглед“.

Зграда фабрике кондиторских производа *„Црвени октобар“* на *Берсеневском насипу* у Москви.

Потписан је уговор са власником слике „Јутро у боровој шуми“, чиме је фабрика добила прилику да узме копију са ремек-дела. Фабрика је затим (почетком 1890-их) произвела прву серију слаткиша под називом „Мишка Косолапи“ (руски – «Мишка Косолапый»; у буквалном преводу – кривоноги медведић, или кривоного мече). Слаткиши су добили највише признање на Свеукупном руском сајму индустрије и уметности у Нижњем Новгороду (1896), а 1900. је освојио Гран-при на Светској изложби у Паризу. Ауторство дизајна омота чувених слаткиша припада уметнику Мануилу Андреjеву, који је 1913. године на омот ставио главни „драмски заплет“ слике „Јутро у боровој шуми“ уоквирен зеленим смрековим гранама и насликао шесторокраке звезде, пошто су у тим годинама ови слаткиши били убедљиво најскупљи и наjпожељниjи поклон за Божић .

*„Мишка Косолапи“* (руски – *«Мишка Косолапый»*) – чувени производ чувене фабрике *„Црвени октобар“* у „парадноj“ амбалажи са мотивима преузетим са слике *„Јутро у боровој шуми“*.

***

У СССР-у и Руској Федерацији више пута су издаване поштанске марке које су обележавале разне годишњице И. И. Шишкина и подсећале на његову уметничку заоставштину. Бројне улице у разним градовима Русије добиле су име управо по великом сликару-пеjзажисти И. И. Шишкину.