Црвени трг. Први део: Општи подаци и етимологија

Текст на руском:

Красная площадь. Часть первая: Общие данные и этимология

Текст на енглеском:

The Red Square in Moscow, Russia. Photo Gallery

Црвени трг је главни трг Москве, смештен између московског Кремља (западно) и „Китаj-Города“ (Кинески град) на истоку. Укупна дужина – 330 метара, ширина – 75 метара, површина – 24.750 (м²). Поплочан је каменим коцкама са кримског габро-дијабаза.

Храм Василиja Блаженог и Спаска кула. Ранија имена: *„Пожар“*, *„Трговачка улица“ (*или *„Преговарачка улица“*, *„Велики трг“*.

Преко благо-стрме низбрдице (под називом „Васиљевски спуст“) спушта се до обале реке Москве.

Поглед на Москворецки мост и Москворецку улицу

Подручје Црвеног трга се протеже дуж североисточног зида Кремља, од „Кремљевског прoлаза“ и пролаза „Капиjа Васкресења“ па све до „Васиљевског спуста“ коjи излази на Кремљевски насип (односно на реку Москву).

***

Кремљевски пролаз у вечерњим сатима. Поглед са Мањежног трга. Лево је зграда Историјског музеја.

Кремљевски пролаз. Поглед са Црвеног трга. Са леве стране – Кремљ. Са десне стране – зграда Државног историjског музеjа.

Пролаз *Васкресењска капиjа*. Зграда Историјског музеја (са десне стране). Поглед са Трга револуције.

Храм Василиja Блаженог (гледано са стране Васиљевског спуста)

Река Москва и Кремљевски насип. Ноћни амбиjент.

***

Источно од Црвеног трга протежу се следеће улице: Никољска, Иљинка и Варварка.

Поглед на Москворецки мост и Москворецку улицу, 1935 година

Дуж западне стране Црвеног трга налази се московски Кремљ, а уз источну страну протежу се „Горњи трговински редови“ и „Средњи трговински редови“.

Црвени трг је део јединствене архитектонске целине са московским Кремљом, али историјски гледано – то је заправо део *„Китаj-Горoда“*.

На Црвеном тргу се такође налазе следећи историјски споменици: „Лобное Место“ (у буквалном преводу – чеоно или фронтално место), споменик Минину и Пожарском, маузолеј Владимира Иљича Лењина, некропола близу Кремељевског зида.

У северном делу Црвеног трга су смештени Историјски музеј и Казањски сабор, а у јужном – Покровски сабор.

***

Државни историjски музеj – споменик културне баштине Русије

***

Изглед Црвеног трга у периоду око 1884-е године

Комплетна архитектонска целина око Црвеног трга налази се под заштитом УНЕСКО-а, као светске културне баштине од изузетног значаjа.

Саобраћај на Црвеном тргу током 1958-е године

Трг је од давнина служио као место за преговарање, где су вековима заредом грађени привремени и стални „трговински редови“.

Слика Федора Алексејева „Црвени трг у Москви“, 1801

У совјетска времена, на тргу су се одвијале војне параде и демонстрације, а након распада СССР-а почео је да се користи за јавне догађаје и концерте.

Одбројавање: 1000 дана пре почетка Светског фудбалског купа (2018. године)

Црвени трг је од свог оснивања променио неколико имена (назива).

Горњи трговински редови средином 1850-их. Литографиja оф Дациаро по оригиналу Ф. Бенуа. Споменик Минину (лево) и Пожарском (десно).

Првобитни трагови о њему датираjу jош из 15. века. Садашњи Црвени трг се тада звао „преговарачки“ до почетка 17. века, иако је постојао не само као тржиште, већ и као центар јавног живота.

Било је и назива попут „пожар“ (у жаргонском значењу „празно, шупље место“, повезано са трговином), али никако ово име није било повезано са ватром.

У другој половини 17. века, тргу је додељено име „Црвено“, тј. „Главно“.

Распрострањена је верзија да је придев „црвени“ коришћен у значењу „леп“. Међутим, у стварности трговински простор у том временском периоду још увек није имао изразито леп архитектонски изглед попут данашњег.

Постоји и хипотеза да је назив „црвени“ присвојен директним декретом цара Алексеја Михајловича (суверена, цара и великог војводе целокупне Русије) у част парадног („предњег“) дела његове царске палате.

***

**Алексеј Михајлович „Најтиши“** (1629. – 1676.) – други руски цар из династије **Романов** (1645. – 1676.), син *Михаила Федоровича* и његове друге жене *Евдокије*. (Портрет цара Алексеја Михајловича. Непознати руски уметник друге половине 17. века. Школа Оружарске палате. Период настанка слике: 1670 – 1680).

***

Црвени трг, Москва 2020. Путујте на крилима Сибирског Сокола!

Добродошли у чудесни свет Сибирског Сокола:

www.siberianfalcon.com

Балканска душа у срцу Сибира!

https://www.youtube.com/watch?v=ZLOmBxMLRIY

https://www.youtube.com/watch?v=anmOZrAUldU

https://www.youtube.com/watch?v=Vh-oCf3CAl0

Оставите одговор Одустани од одговора