Текст на руском:

Красная площадь. Часть первая: Общие данные и этимология

Текст на енглеском:

The Red Square in Moscow, Russia. Photo Gallery

 

Црвени трг је главни трг Москве, смештен између московског Кремља (западно) и „Китаj-Города“ (Кинески град) на истоку. Укупна дужина – 330 метара, ширина – 75 метара, површина – 24.750 (м²). Поплочан је каменим коцкама са кримског габро-дијабаза.

Храм Василиja Блаженог и Спаска кула. Ранија имена: „Пожар“, „Трговачка улица“ (или „Преговарачка улица“, „Велики трг“.

Преко благо-стрме низбрдице (под називом „Васиљевски спуст“) спушта се до обале реке Москве.

Поглед на Москворецки мост и Москворецку улицу

Подручје Црвеног трга се протеже дуж североисточног зида Кремља, од „Кремљевског прoлаза“ и пролаза „Капиjа Васкресења“ па све до „Васиљевског спуста“ коjи излази на Кремљевски насип (односно на реку Москву).

***

Кремљевски пролаз у вечерњим сатима. Поглед са Мањежног трга. Лево је зграда Историјског музеја.

 

Кремљевски пролаз. Поглед са Црвеног трга. Са леве стране – Кремљ. Са десне стране – зграда Државног историjског музеjа.

 

Пролаз Васкресењска капиjа. Зграда Историјског музеја (са десне стране). Поглед са Трга револуције.

 

Храм Василиja Блаженог (гледано са стране Васиљевског спуста)

 

Поглед на Кремљевски насип

 

Река Москва и Кремљевски насип. Ноћни амбиjент.

***

Источно од Црвеног трга протежу се следеће улице: Никољска, Иљинка и Варварка.

Поглед на Москворецки мост и Москворецку улицу, 1935 година

Дуж западне стране Црвеног трга налази се московски Кремљ, а уз источну страну протежу се „Горњи трговински редови“ и „Средњи трговински редови“.

Црвени трг је део јединствене архитектонске целине са московским Кремљом, али историјски гледано – то је заправо део „Китаj-Горoда“.

На Црвеном тргу се такође налазе следећи историјски споменици: „Лобное Место“ (у буквалном преводу – чеоно или фронтално место), споменик Минину и Пожарском, маузолеј Владимира Иљича Лењина, некропола близу Кремељевског зида.

Црвени трг у периоду око 1820-е године

У северном делу Црвеног трга су смештени Историјски музеј и Казањски сабор, а у јужном – Покровски сабор.

***

Државни историjски музеj – споменик културне баштине Русије

 

Казањски сабор у Москви

***

Изглед Црвеног трга у периоду око 1884-е године

Комплетна архитектонска целина око Црвеног трга налази се под заштитом УНЕСКО-а, као светске културне баштине од изузетног значаjа.

Саобраћај на Црвеном тргу током 1958-е године

Трг је од давнина служио као место за преговарање, где су вековима заредом грађени привремени и стални „трговински редови“.

Слика Федора Алексејева „Црвени трг у Москви“, 1801

У совјетска времена, на тргу су се одвијале војне параде и демонстрације, а након распада СССР-а почео је да се користи за јавне догађаје и концерте.

Одбројавање: 1000 дана пре почетка Светског фудбалског купа (2018. године)

Црвени трг је од свог оснивања променио неколико имена (назива).

Горњи трговински редови средином 1850-их. Литографиja оф Дациаро по оригиналу Ф. Бенуа. Споменик Минину (лево) и Пожарском (десно).

Првобитни трагови о њему датираjу jош из 15. века. Садашњи Црвени трг се тада звао „преговарачки“ до почетка 17. века, иако је постојао не само као тржиште, већ и као центар јавног живота.

Било је и назива попут „пожар“ (у жаргонском значењу „празно, шупље место“, повезано са трговином), али никако ово име није било повезано са ватром.

У другој половини 17. века, тргу је додељено име „Црвено“, тј. „Главно“.

Распрострањена је верзија да је придев „црвени“ коришћен у значењу „леп“. Међутим, у стварности трговински простор у том временском периоду још увек није имао изразито леп архитектонски изглед попут данашњег.

Постоји и хипотеза да је назив „црвени“ присвојен директним декретом цара Алексеја Михајловича (суверена, цара и великог војводе целокупне Русије) у част парадног („предњег“) дела његове царске палате.

***

Алексеј Михајлович „Најтиши“ (1629. – 1676.) – други руски цар из династије Романов (1645. – 1676.), син Михаила Федоровича и његове друге жене Евдокије. (Портрет цара Алексеја Михајловича. Непознати руски уметник друге половине 17. века. Школа Оружарске палате. Период настанка слике: 1670 – 1680).

***

Црвени трг, Москва 2020. Путујте на крилима Сибирског Сокола!

Добродошли у чудесни свет Сибирског Сокола:

www.siberianfalcon.com

Балканска душа у срцу Сибира!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *