БОЉШОЈ (ВЕЛИКИ) ТЕАТАР. Фото-галерија

Текст на руском:

БОЛЬШОЙ ТЕАТР. Фотогалерея

Текст на енглеском:

The Bolshoi Theatre. Photo gallery

 

Руски Велики театар (БОЛЬШОЙ ТЕАТР) био је и остао један од главних симбола руске државе и њене културе.

То је главно национално позориште Русије, носилац руске традиције и центар светске музичке културе, који константно доприноси развоју позоришне уметности у земљи.

 

Адреса: Позоришни трг (Театральная площадь) бр. 1, Москва, Русија. Како доћи: путовање до метро-станице Театраљнаја (Театральная – излаз у смеру: Бољшој театар) или Охотни Рjaд (Охотный ряд – излаз у смеру: Позоришни трг = Театральная площадь).

 

Бољшој театар Русије. Зграда коју сви годинама доживљавају као једну од главних атракција Москве, отворена је 20. августа 1856. за време круниcања Александра II.

 

Александар II Николајевич (1818 – 1881). Све-руски цар, пољски цар и велики војвода од Финске (1855. – 1881.) из династије Романов.

 

28. марта (17. по старом календару) 1776. Катарина II потписала је „привилегију“ кнезу Петру Урусову, за организациjу представа, маскарада, балова и других забава у периоду од десет година. Овај датум се сматра даном оснивања московског Бољшој театра.

 

Катарина Велика – Катарина II Алексејевна (1729 – 1796): царица велике Русије од 1762. до 1796.

 

Врхунска дела и уметничке бравуре руског музичког театра током IX-XX века заузимају доминантно место у репертоару, који се начелно може поделити у три категорије.

Театар нуди својим поклоницима следеће: руску класику (укључујући призната ремек дела XX векa), затим западне класике и на краjу – посебно наручене композиције.

 

Литографија Аугустa Кадоља из 1830-их. Позориште настоjи да обезбеди континуитет генерација, образујући и константно едукујући талентовану омладину.

 

Фотографија Н. А. Најденова (1883). Позориште не само да задовољава потребе друштва за класичном уметношћу, већ и обликује укус публике, омогућава публици да се упозна са најбољим достигнућима светског музичког позоришта. Упознавање јавности са овим контекстом један је од главних задатака Бољшој театра, кроз који држава врши своју друштвену мисију у области културе.

 

„Историјска“ сцена. Сада када Бољшој театар има две савремене и технички готово савршене позорнице (а једна од њих је легендарна Историјска сцена, која се коначно вратила у функцију), руководство театра се нада да ће са великим успехом испунити своjу мисију, непрестано проширујући своју сферу утицаја у својој домовини и широм света.

 

Бољшој театар (1932). Позориште регуларно врши и спроводи образовне активности, изводећи дела коjа се ретко налазе на репертоару домаћих позоришта, позивајући угледне солисте и редитеље из иностранства.

 

Нова сцена. Позоришна трупа театра добила је 29. октобра 2002. године Нову сцену, на којој су се њене активности одржавале и додатно развијале током година обнове историјске зграде.

 

Реконструкција позоришта трајала је од 1. јула 2005. до 28. октобра 2011. Оживела је многа изгубљена обележја историјског изгледа чувене зграде и уједно је сврстала међу најмодерније опремљене позоришне зграде на свету.

 

Цртеж (IX век). Бољшој театар стабилан је и постоjан симбол Русије за сва времена. Ову почасну улогу добио је захваљујући великом доприносу који је дао и оставио у историји руске уметности.

 

Бољшој театар (1905). Модерно, конкурентно-способно позориште треба да буде испред укуса публике, уводећи домаћу публику у глобални музички и позоришни контекст.

 

Сцена Бетовена. Позориште је „живи организам“ и непрестано jе у потрази за новим креативним идејама. Непрекидно доприноси формирању нових естетских приоритета у опери и балету, посебно у руском репертоару.

 

Иностраној публици која „специjално“ долази у Москву на позоришне представе (као и на гостовања у иностранству), Бољшој театар нуди широк спектар руске класичне баштине, презентуjући нове идеје о развоју музичке и позоришне уметности у Русији.

 

Камерна сцена по имену Б. А. Покровског. Саставна компонента позоришта је одржавање камерних и симфонијских концерата, што омогућава да се публика упозна са делима свих музичких жанрова.

 

Ентериjер позоришта након обнове 2011. године

 

Историjа се наставља и многе сјајне странице у њој још увек пишу уметници Бољшој театра.

 

Бољшој театар, Москва 2020. Путујте у слици и речи – на крилима Сибирског Сокола! Живи били!!

 

Добро дошли у чудесни свет Сибирског Сокола:

www.siberianfalcon.com

Балканска душа у срцу Сибира!

 

https://www.youtube.com/watch?v=anmOZrAUldU

https://www.youtube.com/watch?v=5d983kZNtFI

https://www.youtube.com/watch?v=lg8XjKBAuv8

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *